Od poljoprivrede se ne odustaje: Siniša nije se pokajao što je ostao na zemlji, ljubav jača od muke

Po principu s kolena na koleno, ratarenje je stiglo i do Siniše Pavlovića iz Adaševaca, kraj Šida, koji poslednjih 20 godina seje pšenicu, kukuruz, suncokret, soju...

I premda su vremenski uslovi sve lošiji, a kvalitet zemlje je svakako već osrednji, odustajanja nema.

Teme za vas

- I jesam se i nisam pokajao, ali unazad četiri godine jeste teško zbog suše, neizvesno je, raditi se mora, svake godine nam je kao da krećemo u prvi razred, niko ne zna šta će biti. Isto tako i ne planiramo neku veliku budućnost - kaže Pavlović, koji ratari na oko sto hektara, što svoje zemlje, što one koje uzima u zakup.

Ljubav prema poljoprivredi i dalje nadjačava svaku manu koju ovaj poziv nosi sa sobom, pa tako i da nema redovne plate, kao ni godišnjeg odmora kad se poželi.

- S druge strane, donekle možeš da svoje vreme prilagodiš poslu, sam si svoj gazda, organizuješ se kad i kako hoćeš - tvrdi Siniša.

Premda su vremenski uslovi sve lošiji a kvalitet zemlje je svakako već osrednji, odustajanja nema

Jedan od razloga koji su doprineli da se opredeli za ostanak na zemlji i u rodnim Adaševcima jeste i činjenica da u svom selu ima sve što mu je potrebno, dok mu je i Šid udaljen na nekoliko minuta vožnje, piše Lea Radlovački.

- Prednosti života na selu su te što si svoj na svome, imaš mir, nema gužve. Naročito mi koji imamo decu, ovde imamo sve što i za njih treba. Takođe, složni smo i učestvujemo u svim akcijama koje se organizuju - navodi naš sagovornik, dodajući da u poljoprivredu ne treba ulaziti ako se od starta nema veća količina zemlje.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)