Vinograde poharala zlatna žutica: "Ko bi izmislio lek, momentalno bi bio milioner"

Zagorskim vinogradima i dalje hara "zlatna žutica" - bolest vinove loze. Prema podacima Krapinsko-zagorske županije, izgubljeno je 23 odsto površina pod vinovom lozom. Stručnjaci kažu da leka nema. Vinare upozoravaju da preparati koji se pojavljuju na tržištu i obećavaju izlečenje jednostavno nisu efikasni.

U mladom vinogradu porodice Žerjavić zlatna žutica pojavila se već prve godine nakon sadnje.

Teme za vas

"Zaraza je došla sa zapuštenih parcela. Sve oko nas su zapuštene parcele i jedini način je da otkupimo tu parcelu i da je sami očistimo", kaže Juraj Žerjavić, vinar iz Zlatara.

Prskaju insekticidima jer je prenosilac bolesti američki cvrčak. I dosledno čupaju zaražene čokote. Stručnjaci upozoravaju poljoprivrednike da ne nasedaju na lažna obećanja o preparatima koji leče bolest.

"Nijedan od njih nije registrovan za tako nešto. U pravilu je reč o pokušajima zarade na teškoj situaciji u kojoj su se našli poljoprivrednici. Mi na Fakultetu radimo istraživanja, ali još nemamo nijedno efikasno sredstvo koje bi moglo da se koristi za tu namenu", rekao je Darko Preiner, profesor na Agronomskom fakultetu Sveučilište u Zagrebu.

"Ko bi izmislio lek za žuticu, taj bi momentalno bio milioner", kaže Juraj.

Jer bolest zlatne žutice globalni je problem. Preko Evropske unije za hrvatsku poljoprivredu obezbeđeno je 5 milijardi evra (oko 585 milijardi dinara).

"Ono što je važno reći jeste da je kroz novi vinski paket, za koji smo nedavno glasali u Evropskom parlamentu, Hrvatskoj omogućeno da izmenama zajedničkog strateškog plana poljoprivredne politike uvrsti borbu protiv zlatne žutice kao jedan od glavnih prioriteta", kaže Marko Vešligaj, poslanik u Evropski parlament (SDP).

To očekuju zagorski vinari, koji su na kolenima.

"Više od trećine vinograda više ne postoji. Tu nam stvarno treba malo pomoći, neke akcije da se stanje popravi i spase", ističe Filip Sever, vinar iz Klanjeca.

"Najveći problem su zapuštene parcele. Ali ljudi nisu krivi jer se uopšte ne zna čija je parcela. Katastar je star više od sto godina", dodaje Mladen Micak, vinar iz Marije Bistrice.

Krapinsko-zagorska županija priprema meru pomoći za sadnju novih vinograda, u slučaju da je reč o više od 500 čokota.

(Telegraf Biznis/HRT)