Lepotice u poljoprivredi, ponosne na svoje zanimanje: "Baš ti tako našminkana sa noktima ideš u štalu..."

Od malena brine o 450 ženskih grla krava, na porodičnoj farmi, na kojoj je odrasla, a koja se bavi proizvodnjom sirovog mleka i ratarstvom. Zvezda je društvenih mreža, koje koristi da bi srušila predrasude o ženama u poljoprivredi.

"Šta će žena u poljoprivredi? I predrasuda jeste - baš ti tako našminkana sa noktima ideš u štalu, ti to samo za kamere, za medije, za novinare, a kada se sve ugasi izađeš iz štale začepljenog nosa. Nije tačno. I dosta ljudi me ne shvata ozbiljno, jer klinka, plavuša. Sigurno ona nešto zna, sigurno ona nešto može", kaže Sofija Plavšić.

Teme za vas

Za razliku od predrasuda, mukotrpan posao i svakodnevni rad od zore, Sofiji nije pomenula kao problem, baš kao ni Marijana, koja je dizajnirala traktor, a uz zaradu obe imaju viši motiv da se upuste u takozvani "muški posao".

"Moj deka je bio sluga na imanjima radio je zemlju za druge, imao je mnogo stoke i kada god bi se vraćao sa teškog radnog dana govorio je imaćemo mi jednog dana naš crveni traktor. Međutim, nije imao sredstava da ga kupi za vreme svog života", navodi Marijana Hajduković, dizajnerka traktora.

Kao legat deki, danas je ponosna na svoj crveni traktor "Maki", iako njenu ideju mnogi nisu shvtali ozbiljno, što traje i danas.

"Ali kada kažem ovo je prvi traktor na svetu sa ženskim imenom, konstuisla ga je žena, svi kažu kako žena nešto može da zna o traktoru, gde žena i traktor. Predrasuda je na sve strane, ali ja sam ovde da pokažem svima da greše, samo da mi daju vreme", navodi Marijana Hajduković, dizajnerka traktora.

Po podacima Zavoda za statistiku žene čine oko 42 odsto ukupne radne snage na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji. Najviše ih radi na porodičnim gazdinstvima, bez zaposlenja, pa zato mnoge od nemaju sigurno socijalno i penziono osiguranje.

"Dosta žena je završilo i poljoprivredni fakultet, odlučuju se i da se vrate na selo. Da nastave tradiciju sa svojom porodicom, pomažu svojoj porodici. Ja aktivno radim i na svojim društvenim mrežama prosto da se vidi da su žene sastavni deo poljoprivrede i da su žene stubovi srpskog sela, a bez stuba nema ni kuće", kaže Vera Škulić, predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije.

Retko poseduju zemlju, zvanično, oko 23 osto poljoprivrednih gazdinstava ima ženu kao upravljača, a više od pola vlasnica je starije od 65 godina. "Ženska" gazdinstva obično su manje površine, ili manjeg stočnog fonda, zbog čega su ekonomski slabije i pod većim rizikom u poslovanju.

"Ove godine imamo kreditnu liniju sa fiksnom kamatnom stopom od 1 posto za žene, znači bez devizne klauzule. To je prvi korak. Nakon ovog sajma imaćemo konkretan sastanak gde ćemo čuti još njihove predloge i inicijative, jer mi moramo poljoprivredu usmeravati ka dodatoj vrednosti na proizvodima, a žene su jednostavon taj zamajac koje nas sve teraju da radimo i da budemo efikasniji", navodi Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.

Sofija i Marijana zamajac su celom društvu, pogotovu ženama koje se zbog predrasuda, ali i svih oblika diskriminacije u takozvanom "muškom poslu", ne odlučuju na samostalno poslovanje. Obe su među šampionima prodaje ovogodišnjeg sajma, a u njihovom slučaju stereotipi jačeg pola više ne važe.

(Telegraf Biznis/RTS)