Sve spremno za berbu "crvenih dijamanata", blagoslov za zdravlje: Kako postići prinos od 10 kg po grmu?

Na plantaži crvenih godži bobica na južnim padinama Fruške gore, kod Iriga, na imanju Ognjena Jakšića, počeli su da se formiraju plodovi, od kojih će Jakšić za oko mesec i po dana početi da pravi sok i čaj.

Bobice su slične šipurku, duguljastog oblika, veličine nokta, jako crvene boje i višestruko korisne za zdravlje ljudi. Zovu ih još srećno voće ili crveni dijamant, jer su dobre za imunitet, rad hipofize kod dece, jetru, pomažu kardiovaskularnim bolesnicima i kod hemioterapije, poboljšavaju vid starijih ljudi... Poreklom su sa Tibeta, a kod nas su stigle zahvaljujući preduzimljivim ljudima željnim da se oprobaju u biljnim vrstama otpornim na tropsku klimu. Gaje se na plantažama u okolini Subotice, Sombora, Bačke Topole, Niša...

Teme za vas

Jakšić, po obrazovanju arhitekta, plantažu je podigao u želji da se oproba u nečemu novom i u poslu bude koristan za porodicu i druge. Sadnice je uvezao iz Sofije pre dve godine i kaže da godži bobice vole kiselo zemljište, kada je ph vrednost iznad 7, osunčane i vetrovite predele. Ne smetaju im ni jako sunce ni hladnoća, već samo traže dovoljno vode i zato bez sistema za navodnjavanje ne vredi podizati plantažu.

"Pre nego što sam godži bobice posadio, zemljište sam dobro nađubrio organskim đubrivom, po preporuci, mešavinom ovčijeg, kozjeg i konjskog đubriva", kazao je novinarki Dnevnika Zorki Delić.

"Pošto imaju zelenu gustu biljnu masu, važan je vetar, koga ima na padinama Fruške gore. On provetrava biljku i štiti od štetočina. Najveći problem biljke je pepelnica, koja nastaje usled kiše i jakog sunca u letnjim mesecima.

Jakšić napominje da pun rod očekuje između treće i pete godine, kada bi po grmu trebalo da ima od osam do deset kilograma bobica.

"Plantažu sam podigao prošle godine, početkom juna, i već te godine bilo je više od kilograma roda po grmu. Ove godine očekujem još veći prinos", naveo je Jakšić.

Sve što sezonski radnici uberu ovog leta, od jula do novembra, Jakšić će preraditi u matični sok, čiju je proizvodnju pokrenuo lane.

"Ukus bobica je opor, kiselkast i jak, što starijima ne smeta jer dnevna doza čistog matičnog soka ne sme da bude veća od 0,5 mililitara. Deci se može davati samo 0,25 mililitara dnevno. Kako najmlađi čist godži sok nerado piju, napravili smo miks s jabukom greni smit, da bismo popravili ukus. Ali i odrasli i deca matični sok mogu razrediti s malo vode, da bi ga lakše popili", kaže sagovornik.

Kod nas se u prodavnicama zdrave hrane mogu kupiti samo osušene godži bobice, uvezene iz Kine. Domaći proizvođači i prerađivači godži bobice prodaju sveže na plantažama, a putem e-pošte kupcima širom zemlje gotove proizvode.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)