Globalni šokovi se prelili na njive: Hoće li pšenica ponovo poskupeti ili pasti?

Tržišta poljoprivrednih proizvoda ulaze u novu fazu povećane neizvesnosti, nakon što su geopolitičke tenzije na Bliskom istoku dodatno uzdrmale globalne berze energenata i sirovina. Iako se konflikti ne vode direktno u regionima najveće proizvodnje pšenice, efekti se brzo prenose na cene žitarica, transport i očekivanja trgovaca.

Analitičari upozoravaju da kombinacija političkih rizika, energetskog tržišta i već postojeće globalne volatilnosti stvara dodatni pritisak na berzansku robu, uključujući pšenicu, kukuruz i ostale osnovne žitarice, kako prenosi RTS.

Teme za vas

Berze reaguju brzo - energenti prvi, žitarice slede

Na globalnim tržištima prvo je došlo do rasta cena nafte, što se gotovo automatski preliva na troškove transporta i logistike u poljoprivredi. U takvom okruženju, trgovci na robnim berzama postaju oprezniji, što dodatno povećava oscilacije cena žitarica.

Pšenica se trenutno kreće u širokom cenovnom rasponu, u zavisnosti od berze:

evropske berze pokazuju stabilniji, ali i dalje pritisnut trend, američka tržišta reaguju na globalnu potražnju i energente, crnomorski region ostaje ključan za izvoz i formiranje cena u ovom delu sveta.

U praksi, to znači da se tržište nalazi u fazi „čekanja“ - bez jasnog pravca, ali sa izraženim rizikom naglih promena.

Globalna ponuda i dalje snažna, ali neizvesnost raste

Uprkos političkim i logističkim pritiscima, globalna proizvodnja pšenice i dalje se procenjuje kao visoka. Međunarodne institucije i analitičari navode da bi ovogodišnji rod mogao ostati na nivou koji obezbeđuje relativnu stabilnost snabdevanja.

Međutim, razlike u procenama između velikih agencija ukazuju na to da tržište nema jedinstvenu sliku – što je često signal za povećanu volatilnost.

Drugim rečima: robe ima, ali je pitanje po kojoj ceni će dolaziti do kupaca.

Ratari između dobrog roda i loše cene

Domaći proizvođači u Srbiji ulaze u period žetve sa očekivano dobrim prinosima, ali sa već poznatim problemom - niskom otkupnom cenom.

Iako se prinosi u mnogim regionima ocenjuju kao solidni, računica ratara ostaje tesna. Troškovi proizvodnje su visoki, a trenutne otkupne cene često ne ostavljaju prostor za ozbiljniju zaradu.

Zbog toga mnogi proizvođači ponovo razmatraju strategiju:

prodati odmah deo roda radi likvidnosti, ili skladištiti i čekati eventualni rast cena, uz dodatne troškove i rizik.

Skladištenje kao rizik, ne kao sigurnost

Jedan od ključnih problema ostaje skladištenje žitarica. Iako čuvanje roda može doneti potencijalno bolju cenu u budućnosti, ono nosi i troškove, ali i rizik gubitaka, kašnjenja naplate i tržišnih poremećaja.

Iskustva proizvođača pokazuju da skladištenje često nije jednostavno rešenje, već finansijska odluka sa visokim stepenom neizvesnosti.

Tržište pod uticajem globalne politike

Trenutna situacija pokazuje koliko su poljoprivredna tržišta danas povezana sa globalnim političkim i energetskim kretanjima. Sukobi, posebno oni koji utiču na energetiku i transportne rute, brzo se reflektuju na cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda.

Za ratarske proizvođače to znači da planiranje proizvodnje i prodaje postaje sve kompleksnije, dok se profitabilnost sve više određuje faktorima koji dolaze van samog agrara.

U takvom okruženju, tržište žitarica ostaje jedno od najosetljivijih, ali i najvažnijih indikatora globalne ekonomske stabilnosti.

(Telegraf Biznis/RTS.rs)