Ova neobična voćka privlači sve više pažnje: Retka je na Balkanu, a kilogram košta i do 1.500 dinara

Iako još nije među najpoznatijim voćnim vrstama, josta sve češće pronalazi mesto u vrtovima i manjim zasadima. Reč je o zanimljivom bobičastom voću koje spaja osobine crne ribizle i ogrozda, a proizvođačima je posebno privlačno zbog otpornosti, jednostavnijeg uzgoja i plodova koji se mogu koristiti sveži ili prerađeni.

Tamni, aromatični plodovi bogati su hranljivim materijama, dok grm bez bodlji olakšava berbu i održavanje, što jostu čini sve zanimljivijom kulturom za ekološke proizvođače, mala poljoprivredna gazdinstva i ljubitelje neobičnog voća.

Teme za vas

Uzgoj joste ne smatra se posebno zahtevnim jer se biljka dobro prilagođava različitim klimatskim uslovima, podnosi niske zimske temperature, ali i kraće periode suše. Najbolje rezultate daje na sunčanim do polusenovitim položajima, kao i na plodnom, propusnom i dobro dreniranom zemljištu.

Grm uglavnom naraste od jednog do dva metra, a redovnom rezidbom krošnja ostaje prozračna, što pozitivno utiče na rodnost. Velika prednost joste u odnosu na ogrozd jeste to što nema bodlje, pa su berba i održavanje znatno jednostavniji.

Osim toga, otpornija je na brojne bolesti i štetočine koje često napadaju ribizlu i ogrozd, zbog čega je pogodna i za ekološku proizvodnju, odnosno uzgoj uz manju upotrebu zaštitnih sredstava.

Prve ozbiljnije prinose josta obično daje dve do tri godine nakon sadnje, dok puni rodni potencijal dostiže posle četiri do pet godina. Dobro razvijen odrasli grm može dati nekoliko kilograma plodova godišnje, u zavisnosti od sorte, uslova uzgoja i načina održavanja.

Plodovi sazrevaju tokom leta, najčešće od kraja juna do kraja jula, a berba se može obavljati postepeno, kako plodovi sazrevaju.

Na tržištu je josta još uvek relativno retka, što proizvođačima može predstavljati prednost. Pošto se ne nalazi često u velikim trgovinskim lancima, sveži plodovi neretko postižu višu cenu od mnogih poznatijih bobičastih kultura.

Cena zavisi od sezone, načina uzgoja i tržišta, ali ekološki plodovi, kao i prerađevine poput džemova, sokova i sirupa, mogu ostvariti dodatnu vrednost.

Osim prodaje svežih plodova, veliki potencijal krije se upravo u preradi. Od joste se mogu praviti aromatični džemovi, marmelade, sokovi, likeri, voćni prelivi i vino intenzivne boje.

Zbog izražene arome često se kombinuje sa drugim bobičastim voćem, a dobro podnosi i zamrzavanje bez značajnijeg gubitka kvaliteta.

Posmatrano iz zdravstvenog ugla, josta se ubraja među veoma vredne voćne vrste. Sadrži mnogo vitamina C, antocijana i drugih antioksidanasa koji doprinose zaštiti organizma od oksidativnog stresa.

Bogata je i vlaknima važnim za digestivni sistem, kao i mineralima poput kalijuma i gvožđa, koji učestvuju u brojnim funkcijama organizma.

Redovna konzumacija tamnog bobičastog voća povezuje se sa jačanjem imuniteta, očuvanjem zdravlja krvnih sudova i smanjenjem upalnih procesa. Zbog niske kalorijske vrednosti i visokog sadržaja hranljivih materija, josta se smatra dobrim izborom u uravnoteženoj ishrani.

Zanimljivo je i to da je njen razvoj trajao decenijama, jer ukrštanje ribizle i ogrozda nije bilo jednostavno. Prve uspešne sorte nastale su nakon dugotrajnog selekcionog rada evropskih oplemenjivača, koji su nastojali da dobiju biljku otpornu na bolesti, sa kvalitetnim plodovima i jednostavniju za uzgoj.

Vrednost joste na tržištu raste zbog sve veće potražnje, ali i zbog ograničene ponude.

Sveži plodovi često se prodaju po ceni od 6 do 12 evra po kilogramu (oko 1.500 dinara) , dok prerađeni proizvodi poput džemova, sirupa i sokova mogu dostići još veću vrednost.

(Telegraf.rs/Večernji.hr)