Prosečan prinos pšenice oko 6 tona po hektaru, voćnjaci puni. Najveća buka oko maline

Domaća poljoprivreda ponovo je u centru pažnje – od prinosa i kvaliteta pšenice, preko otkupne cene koja izaziva nezadovoljstvo proizvođača, do stanja useva i očekivanja u voćarstvu, gde se najavljuje jedna od najrodnijih godina u poslednjoj deceniji.

Žetva pšenice je u punom jeku, a rezultati se razlikuju od regiona do regiona zbog različitih vremenskih uslova i kvaliteta zemljišta, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, gostujući u Jutarnjem programu.

Teme za vas

"Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom. Kiša ne pada svuda isto, nije ni isti kvalitet zemljišta. Imamo proizvođače koji ostvaruju prinose od deset, 11 ili 12 tona po hektaru, ali i one kod kojih je rod svega tri i po tone", naveo je Glamočić.

Prema njegovim rečima, Banat je ove godine među područjima koja su imala slabije prinose zbog manjka padavina, ali je ukupna slika povoljnija.

"Kada se sve sabere, ovo je jedna od rodnijih godina. Gruba procena je oko šest tona po hektaru, što je veoma dobar rezultat", rekao je ministar.

Otkupnu cenu određuje tržište

Govoreći o otkupnoj ceni pšenice, koja se trenutno kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu, Glamočić je rekao da država nema mogućnost da administrativno određuje cenu berzanskih proizvoda.

"Pšenica, kukuruz i ječam su berzanska roba. Njihovu cenu određuju globalna tržišta i veliki proizvođači poput Rusije, Ukrajine, zemalja Severne i Južne Amerike. Mi na to ne možemo da utičemo", rekao je ministar Glamočić.

Foto: Hans/Pixabay

Dodao je da proizvođači imaju mogućnost da robu skladište u silosima ukoliko procene da će cena kasnije biti povoljnija.

Istakao je i da Srbija povećava udeo proizvoda sa dodatom vrednošću u izvozu.

"U poslednjih pet godina povećali smo izvoz prerađenih prehrambenih proizvoda sa 28 na 42 odsto, što je veliki napredak. Nastavićemo da ulažemo u prehrambenu industriju, jer se tako dugoročno jača položaj proizvođača", rekao je Glamočić.

Jedna od najrodnijih sezona u proizvodnji voća

Ministar očekuje da će ovogodišnja proizvodnja voća biti među najboljima u poslednjih deset godina.

"Ne sećam se godine da su gotovo sve voćne vrste rodile ovako dobro, uključujući i kajsiju, koja često podbaci. I jabuka je u odličnoj kondiciji", rekao je Glamočić.

Kako je naveo, problem u godinama visokih prinosa nije nedostatak skladišnih kapaciteta, već velika ponuda koja neminovno utiče na pad cena.

"Ne može istovremeno da bude i rekordan rod i rekordno visoka cena. To jednostavno ne ide zajedno", rekao je ministar.

Ukazao je da bi deo viškova mogao da bude prerađen u džemove, sokove, rakiju i druge proizvode, uz podsećanje da država upravo za takve investicije obezbeđuje podsticaje.

Malina ostaje izazov

Govoreći o malini, Glamočić je rekao da Ministarstvo održava kontinuiran dijalog sa proizvođačima i da je komunikacija bolja nego prethodnih godina.

"Malinari ne očekuju od države da određuje cenu, jer znaju da se ona formira na tržištu, ali očekuju uređene odnose i poštovanje pravila", rekao je ministar.

Dodao je da je otkupna cena trenutno između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je, prema njegovim rečima, među višim cenama u regionu.

"Naša malina jeste kvalitetnija i zato postiže višu cenu, ali ne možemo potpuno da se izdvojimo od tržišnih kretanja u svetu", rekao je Glamočić.

Foto-ilustracija: Shutterstock/Dmitry Strizhakov

Najavio je nastavak podrške proizvođačima kroz subvencije za protivgradne mreže i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara.

Kontrola evidencije zasada

Govoreći o monitoringu zasada maline, ministar je rekao da su u pojedinim područjima utvrđena značajna odstupanja između prijavljenih i stvarnih površina.

Pozvao je proizvođače da u narednim nedeljama sami ažuriraju podatke u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

"Posle toga će inspekcije izlaziti na teren. Oni koji ne usklade podatke rizikuju prelazak u pasivan status i gubitak prava na podsticaje", upozorio je Glamočić.

Više od 77 milijardi dinara isplaćenih podsticaja

Ministar je rekao da je ove godine značajno ubrzana isplata subvencija.

"Na isti datum prošle godine bilo je isplaćeno 49 milijardi dinara, a ove godine više od 77 milijardi. To je povećanje od oko 58 odsto", rekao je Glamočić. Dodao je da Ministarstvo poštuje kalendar isplata i da su trenutno u toku isplate za tovna grla, dok se pripremaju novi javni pozivi za investicione mere.

Poljoprivreda važna za prehrambenu sigurnost

Govoreći o učešću poljoprivrede u ekonomiji Srbije, Glamočić je rekao da njen relativni udeo opada zbog razvoja drugih privrednih grana, ali da proizvodnja nastavlja da raste.

"Srbija je jedna od retkih zemalja koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da imamo prehrambenu sigurnost i da možemo da obezbedimo dovoljno hrane za svoje stanovništvo", rekao je ministar.

ministar poljoprivrede Dragan Glamočić / Foto: TANJUG/JADRANKA ILIĆ

Dodao je da će država nastaviti da ulaže u očuvanje sela, razvoj stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prehrambene industrije.

Potrebno više ulagati u preradu

Govoreći o dugoročnoj strategiji razvoja, Glamočić je rekao da je cilj postepeni prelazak sa direktnih podsticaja na investicije koje donose veću dodatnu vrednost.

"Najveći potencijal imaju voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo i prehrambena industrija. Želimo više ulaganja u preradu, nove pogone i proizvode koji mogu da ostvare veću cenu na stranom tržištu", zaključio je ministar Glamočić.

Klimatske promene najveći izazov

Na pitanje koliko je domaća poljoprivreda spremna za sve izraženije klimatske ekstreme, Glamočić je rekao da navodnjavanje nije univerzalno rešenje.

"Ljudi često misle da je zalivanje čarobni štapić, ali nije. Kod pojedinih kultura, poput kukuruza, ekstremno visoke temperature u vreme oplodnje mogu da nanesu štetu koju navodnjavanje ne može da spreči", rekao je ministar.

Glamočić je istakao da je nedavno zahlađenje došlo u pravom trenutku za kukuruz i izrazio očekivanje da bi i ta kultura mogla ostvariti dobar rod ove godine.

(Telegraf Biznis/RTS)