Malina više nije kraljica? Ovo voće iz Srbije postaje letnji hit i dobija titulu "plavo zlato"

Dok se u Srbiji gotovo svaka voćarska sezona pretvori u veliku raspravu o ceni maline, jedno drugo domaće voće sve sigurnije gradi status nove premium kulture, kako prenosi portal Moj grad SM.

Borovnica, koju proizvođači već godinama nazivaju „plavim zlatom“, i ove sezone postiže višu otkupnu cenu od maline, a razlika je posebno upadljiva u trenutku kada su malinari nezadovoljni ponudama otkupljivača.

Teme za vas

Rod visokog kvaliteta i dobra cena

Prema podacima koje prenose domaći mediji, proizvođači za kilogram borovnice dobijaju oko 530 dinara, dok se otkupna cena maline kreće uglavnom između 400 i 450 dinara po kilogramu.

Tako je voće koje je nekada u Srbiji važilo gotovo za egzotiku postalo ozbiljan konkurent jednom od najvećih simbola domaćeg agrara.

„Plavo zlato“ menja srpsko voćarstvo

Uspon borovnice nije slučajan.

Srbija ima povoljne klimatske uslove za njenu proizvodnju, a domaća sezona dolazi u periodu koji može biti interesantan evropskim kupcima svežeg voća.

Za razliku od maline, koja se velikim delom vezuje za hladnjače, zamrzavanje i dugogodišnje sukobe proizvođača i otkupljivača, borovnica je snažno orijentisana ka tržištu svežeg premium proizvoda.

Kvalitetan plod, pravilno sortiran, ohlađen i upakovan, može brzo da završi kod kupaca na evropskom tržištu.

Upravo tu leži jedan od razloga zbog kojih ova kultura privlači sve više pažnje.

Cena dobra, ali ulaganja nisu mala

Visoka cena, međutim, ne znači da je proizvodnja borovnice laka zarada.

Podizanje savremenog zasada zahteva ozbiljan kapital, kvalitetan sadni materijal, precizno navodnjavanje, odgovarajuću kiselost zemljišta ili proizvodnju u kontejnerima, zaštitu od grada i dobro organizovan lanac hlađenja.

Dodatni izazov predstavlja radna snaga.

Berba mora da bude pažljivo organizovana, jer kvalitet ploda direktno utiče na cenu i mogućnost izvoza. Početkom ovogodišnje sezone domaći mediji su izveštavali i o dnevnicama berača koje mogu dostići nekoliko hiljada dinara, dok je manjak radnika označen kao jedan od problema proizvođača.

Drugim rečima, „plavo zlato“ može dobro da se plati, ali traži i ozbiljan poslovni pristup.

Zašto borovnica postaje sve zanimljivija?

Velika prednost ovog voća je njegova pozicija na tržištu.

Borovnica se širom sveta promoviše kao zdrava i praktična namirnica, lako se uklapa u doručak, smutije, deserte i savremene prehrambene navike, a atraktivna je i mlađim kupcima.

Istovremeno, zbog male gramaže pakovanja i premium imidža, potrošači često prihvataju znatno višu cenu nego kod tradicionalnog sezonskog voća.

Za proizvođače iz Srbije to otvara prostor da se ne takmiče samo količinom, već kvalitetom, ranim izlaskom na tržište i brzinom isporuke.

Malina ostaje gigant, ali dobija ozbiljnog rivala

Naravno, borovnica još ne može da zameni malinu po ukupnom značaju za srpski agrar.

Malina ima mnogo dužu tradiciju, veliki broj proizvođača, razvijenu infrastrukturu i prepoznatljivost Srbije na svetskom tržištu.

Ali ovogodišnja razlika u otkupnim cenama pokazuje da se mapa domaćeg voćarstva menja.

Dok se proizvođači maline bore za višu cenu i upozoravaju da im ponuđeni iznosi ne pokrivaju očekivanja, borovnica nastavlja da gradi reputaciju kulture sa snažnim izvoznim i tržišnim potencijalom.

Zato možda više nije pitanje da li će „plavo zlato“ postati važan deo srpskog voćarstva.

Važnije pitanje je koliko brzo može da raste i da li će jednog dana malini ozbiljno ugroziti krunu najprepoznatljivijeg srpskog bobičastog voća.

(Telegraf Biznis/Moj grad)