"Uložio sam 30.000 evra, a gledam kako propada": Srpski poljoprivrednici ostaju bez vode usred najveće suše!

Dugotrajan toplotni talas i rekordno nizak vodostaj Dunava doveli su poljoprivrednike u situaciju kakvu mnogi ne pamte. Iako su ulagali desetine hiljada evra u sisteme za navodnjavanje, pojedini sada ne mogu da ih koriste jer vode jednostavno nema dovoljno.

Među njima je i Jovica Živanović iz Begaljice, proizvođač jagoda koji je pre dve nedelje zasadio nove sadnice kako bi narednog proleća imao rod. Umesto da razmišlja o narednoj sezoni, danas pokušava da pronađe način da sačuva ono što je već uložio, kako navodi RTS.

Teme za vas

Ako se ne bude polivalo deset dana, posušiće se

"Trenutno imam dva hektara pod jagodom koje navodnjavam iz sistema koji je zatvoren. Nemamo drugi način da zalivamo. Razmišljam da kupim cisternu ili kamion kako bih dovozio vodu. Ako ne budemo zalivali deset dana, sve će da se osuši i propadne. Do sada smo u proizvodnju uložili oko 30.000 evra", rekao je Živanović za RTS.

Kako navodi, samo priključci za sistem za navodnjavanje koštali su ga između 12.000 i 13.000 evra, uz dodatna ulaganja u kompletnu infrastrukturu.

Problem nije usamljen. U Begaljici se pod jagodom nalazi najmanje 30 hektara, dok se sa sistema koji je trenutno van funkcije navodnjava oko 200 hektara različitih kultura.

Ni bunari se nisu pokazali kao pouzdano rešenje

Situaciju dodatno otežava činjenica da ni bunari više nisu pouzdano rešenje.

" Imam prijatelja koji je prethodnih godina navodnjavao iz bunara. Ove godine je i bunar presušio. Kiše nije bilo više od mesec dana i više ne znamo odakle da obezbedimo vodu ", kaže ovaj proizvođač.

Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda upozoravaju da Srbija poslednjih godina sve češće prolazi kroz duge periode bez značajnijih padavina.

Problem nije samo količina kiše, već njena raspodela - padavine su sve ređe, ali kada dođu, često su veoma intenzivne i ne uspevaju da obnove vlagu u zemljištu. Prema projekcijama, letnje padavine bi do sredine veka mogle biti manje za oko 20 odsto.

Kratkotrajni pljuskovi neće biti dovoljni

Najveći rizik trenutno trpe kukuruz, soja i suncokret, ali ozbiljne posledice osećaju i voćari, povrtari i stočari. Posebno su ugrožena gazdinstva koja nemaju alternativne izvore vode ili su zavisna od sistema čiji je rad ograničen zbog rekordno niskog vodostaja Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav.

Stručnjaci ističu da kratkotrajni lokalni pljuskovi neće biti dovoljni da poprave stanje. Za oporavak zemljišta i vodotokova potrebne su dugotrajnije i ravnomerno raspoređene padavine tokom više dana ili čak nedelja, kako bi voda mogla da prodre u dublje slojeve zemljišta i obnovi zalihe koje su sada na kritično niskom nivou.

(Telegraf Biznis/RTS)