Dnevnica skoro 70 evra, prevoz i dva obroka: Za ovaj sezonski posao opet nema dovoljno radnika!

Berba šljiva u Bosni i Hercegovini ove godine donela je pomalo neobičnu situaciju - voća ima, dnevnice su dostigle iznose kakvi se ranije gotovo nisu nudili, ali proizvođači i dalje teško pronalaze ljude spremne da rade.

U Semberiji se za branje šljiva nudi dnevnica i do 130 konvertibilnih maraka, odnosno oko 66 evra, a radnicima su obezbeđeni i prevoz i hrana.

Teme za vas

Kako prenosi Fokus.ba, predsednik Udruženja poljoprivrednika sela Semberije i Majevice Savo Bakajlić kaže da ni takvi uslovi nisu dovoljni da se lako pronađu berači.

Osam sati rada, dva obroka i dnevnica do 66 evra

Radni dan traje osam sati - najčešće od sedam do 15 ili od osam do 16 časova. Radnici dobijaju doručak, tokom dana imaju pauzu za kafu uz sladoled, lubenicu, kolače ili tortu, a po završetku posla čeka ih i ručak.

Ipak, vlasnicima voćnjaka najveći problem ostaje radna snaga.

Među onima koji su ove godine prihvatili sezonski posao ima dosta studenata koji raspust koriste kao priliku za dodatnu zaradu.

Posao, međutim, nije lak. Prema rečima Bakajlića, jedan radnik za osam sati može da ubere više od pola tone šljiva, dok oni koji sakupljaju već otpale plodove mogu da prikupe i oko 100 kilograma više.

Dnevnice rastu, a otkupna cena šljive niska

Za proizvođače računica ipak nije tako jednostavna.

Dok troškovi radne snage rastu, otkupna cena šljive kreće se između 0,45 i 0,60 KM po kilogramu. Plodovi koji se sakupljaju sa zemlje uglavnom su slabijeg kvaliteta i završavaju u preradi, dok se šljiva ubrana direktno sa stabla tretira kao konzumna.

Dodatni problem ove godine predstavljaju visoke temperature i suša.

Iz Udruženja voćara Republike Srpske upozoravaju da u pojedinim krajevima šljive sazrevaju pre vremena i same opadaju sa stabala. Slična situacija beleži se i kod ranih sorti kruške.

Najviše šanse da sačuvaju kvalitet roda imaju proizvođači koji poseduju sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže.

Tako je ovogodišnja berba još jednom pokazala jedan od najvećih problema regionalne poljoprivrede: čak i kada roda ima, proizvođač mora istovremeno da vodi bitku sa vremenskim uslovima, niskom otkupnom cenom i sve skupljom i sve teže dostupnom - radnom snagom.

(Telegraf Biznis/Fokus.ba)