Nekada su ovde živeli ljudi, a "stanovalo" vino: Jedinstvena srpska naselja nestaju pred našim očima

Nekada su izgledale poput malih gradova usred vinograda. Imale su i po nekoliko stotina kuća, trgove i mesta okupljanja, u njima se radilo, trgovalo, slavilo, upoznavalo, pa čak i sklapali brakovi.

Danas od njih ostaju stari podrumi, urušene kuće i sećanje na način života koji je vekovima bio neraskidivo povezan sa vinogradarstvom.

Teme za vas

Župske poljane, jedinstvena sezonska vinogradarska naselja na obroncima Željina, Goča i Kopaonika, polako nestaju. Od nekada nekoliko stotina ovakvih naselja, kako prenosi Agronews, u različitom stepenu očuvanosti ostalo je svega dvadesetak.

Za razliku od negotinskih pivnica, koje su postale prepoznatljiv deo vinske i turističke ponude istočne Srbije, veliki deo župskih poljana danas je prepušten propadanju.

Foto: Wikipedia/Ванилица

Mesta na kojima se živelo zbog vina

Poljane su nastajale uz vinograde i imale veoma praktičnu namenu.

Vinogradari su tokom sezone u njima boravili, obrađivali vinograde i prerađivali grožđe. Gotovo svaka poljanska kuća imala je podrum u kojem je vino ostajalo tokom čitave godine.

Vlasnici, koji su često dolazili iz planinskih sela, vraćali su se po vino kada im je bilo potrebno. Ali poljane nisu bile samo mesta proizvodnje.

Koliko je nekada bilo života u njima možda najbolje opisuje Dragan Lapčević, danas jedini stanovnik poljane Pokrp.

- Bilo je naroda, na svakom ćošku se peklo u berbu - prase, jagnje, svuda je bilo pečenja na prodaju. Bilo je života, ljudi su se tu upoznavali i ženili - priseća se Lapčević.

Pojedine poljane su u vreme intenzivnih radova u vinogradima imale čak po 300 kuća i izgledale poput manjih gradova.

Postojali su trgovi i mesta na kojima su se ljudi okupljali, dok je berba grožđa bila mnogo više od poljoprivrednog posla - predstavljala je važan društveni događaj.

Kada bi došla zima i vlasnici se vratili svojim kućama, u poljanama bi ostajali čuvari vinskih podruma.

Pominju se još u vreme Stefana Nemanje

Tradicija je mnogo starija nego što bi izgled starih kuća mogao da sugeriše.

Župske poljane pominju se još 1196. godine u povelji Stefana Nemanje, što svedoči o dugoj vezi ovog kraja sa vinogradarstvom.

Župa je vekovima ostala jedan od najprepoznatljivijih vinogradarskih krajeva Srbije, posebno poznat po autohtonim sortama poput prokupca i tamjanike.

Ipak, slika na terenu danas je sasvim drugačija. Vinogradi nestaju, stare kuće i podrumi se urušavaju, a sa njima odlazi i način života koji ih je stvorio.

- Sve su to bili vinogradi, a sada se gotovo sve zatarabljava. Stare kuće se ruše, nekad se samo preko noći čuje kako padaju - opisuje Milan Bićanin iz poljane Kruševica.

Ideja o spasavanju postoji decenijama

Problem nije nov. Još tokom osamdesetih godina prošlog veka postojale su inicijative da se poljane zaštite, obnove i postanu deo turističke ponude Župe. Većina tih ideja, međutim, nije realizovana.

A potencijal postoji. Iskustvo Negotinske krajine pokazalo je da nekadašnja vinogradarska naselja mogu dobiti novi život kroz vinski i ruralni turizam.

I u pojedinim župskim poljanama poslednjih godina pojavile su se nove vinarije, što daje nadu da bi barem deo njih mogao ponovo da oživi. Njihova vrednost nije samo u starim kućama i podrumima.

Poljane predstavljaju trag jednog posebnog ekonomskog i društvenog sistema koji je vekovima postojao oko vinograda - od uzgoja grožđa i proizvodnje vina do trgovine i života čitavih zajednica.

Zato njihov nestanak ne znači samo gubitak nekoliko starih građevina. Sa poslednjim podrumima nestaje i deo istorije srpskog vinogradarstva koji se stvarao još od srednjeg veka.

(Telegraf Biznis/Agronews)