Srbija u samom vrhu nove svetske liste: Kada je hrana u pitanju, ispred nas su samo ove tri zemlje

Kada je sigurnost snabdevanja hranom u pitanju, Srbija se našla veoma visoko na novoj međunarodnoj listi koja je obuhvatila čak 162 države sveta.

Novi Indeks prehrambene sigurnosti Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj (IIED) Srbiji je dodelio ocenu 8,39 od maksimalnih 10, čime je zauzela četvrto mesto među državama koje istraživanje svrstava u grupu zemalja u razvoju.

Teme za vas

Bolji rezultat u ovoj kategoriji ostvarile su samo Češka sa ocenom 8,81, Crna Gora sa 8,49 i Belorusija sa 8,40.

Odmah iza Srbije nalazi se Urugvaj sa indeksom 8,31.

Rezultat je posebno zanimljiv jer novo istraživanje ne posmatra samo koliko neka zemlja proizvodi hrane. U obzir uzima čitav sistem - da li hrane ima dovoljno, mogu li građani da je priušte, kakav je njen nutritivni kvalitet i koliko je čitav sistem sposoban da izdrži buduće krize.

Nije dovoljno samo proizvesti mnogo hrane

IIED je novi Food Security Index napravio koristeći podatke iz više od dvadeset različitih pokazatelja i indeksa međunarodnih institucija, među kojima su Svetska banka, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), UNDP, Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF.

Svaka od 162 države ocenjena je kroz četiri osnovna stuba.

Prvi je dostupnost hrane, odnosno da li zemlja ima dovoljno hrane proizvedene kod kuće, uvezene iz inostranstva ili obezbeđene kroz zalihe.

Drugi pokazuje koliko je hrana dostupna stanovništvu - ne samo fizički, već i finansijski.

Treći obuhvata kvalitet ishrane i zdravstvene uslove koji omogućavaju stanovništvu da tu hranu adekvatno koristi.

Četvrti, posebno važan za budućnost, meri održivost i otpornost čitavog prehrambenog sistema na ekstremne vremenske prilike, ratove, skokove cena i druge poremećaje.

Konačna ocena predstavlja prosek ova četiri segmenta.

Zašto je Srbija tako visoko?

Autori istraživanja navode da države koje predvode grupu u kojoj se nalazi Srbija uglavnom imaju dobre osnovne uslove za funkcionisanje prehrambenog sistema.

To podrazumeva funkcionalna tržišta, relativno široku dostupnost osnovnih usluga, ali u pojedinim slučajevima i snažnu domaću proizvodnju ili prihode od izvoza koji pomažu da hrana ostane dostupna i cenovno pristupačna.

Na drugom kraju ove grupe nalaze se Indija sa ocenom 5,31, Namibija sa 5,24, Honduras sa 5,23, Pakistan sa 4,53 i Kenija sa 4,11.

Kod njih se, prema istraživanju, često istovremeno pojavljuje više problema - od siromaštva i nejednakosti do ekonomskih i klimatskih šokova koji domaćinstva ponovo guraju u nesigurnost kada je hrana u pitanju.

Ko je najbolji na svetu?

Kada se pogledaju sve razvijene zemlje obuhvaćene istraživanjem, na vrhu se nalazi Island.

Njegov indeks prehrambene sigurnosti iznosi čak 9,26 od 10.

Slede Danska sa 9,17, Austrija sa 9,15, Irska sa 9,13 i Belgija sa 9,07.

Zanimljivo je da se nijedna članica grupe G7 nije našla među pet najbolje ocenjenih zemalja.

Svetski prosek iznosi 6,74, dok se na samom dnu nalazi Somalija sa svega 1,29 poena.

Istraživanje tako pokazuje ogromnu razliku između država kada je reč o sposobnosti da stanovništvu dugoročno obezbede dovoljno pristupačne i kvalitetne hrane.

Šta ako svet postane topliji?

Autori su otišli i korak dalje i pokušali da procene šta će se događati sa sigurnošću hrane ukoliko globalne temperature nastave da rastu.

Modelirani su scenariji zagrevanja od 1,5, dva i četiri stepena Celzijusa.

Rezultati pokazuju da novac jeste važan, ali da ni bogate države nisu potpuno zaštićene.

Na svakih dodatnih 1.000 dolara BDP-a po stanovniku indeks prehrambene sigurnosti u proseku raste za oko 0,2 poena. Međutim, ekonomsko bogatstvo mnogo manje pomaže kada je reč o dugoročnoj otpornosti sistema.

Drugim rečima, zemlja može danas imati dovoljno hrane i visoku kupovnu moć, ali i dalje ostati ranjiva ako zavisi od nestabilnih lanaca snabdevanja, uvoza ili proizvodnje pogođene ekstremnim vremenskim prilikama.

Lista pokazuje šta bi se događalo u vreme krize

U scenariju zagrevanja od četiri stepena posebno bi bile pogođene najsiromašnije i najranjivije države, dok bi razvijene ekonomije zahvaljujući većim finansijskim i institucionalnim kapacitetima znatno lakše apsorbovale udar.

Upravo zato nova lista ne pokazuje samo gde hrane danas ima dovoljno.

Ona pokušava da odgovori na mnogo važnije pitanje - koje države imaju sistem dovoljno snažan da hrana ostane dostupna stanovništvu i kada nastupi sledeća velika kriza.

A sa ocenom 8,39 od 10, Srbija u svojoj grupi trenutno ulazi među najbolje ocenjene zemlje.

(Telegraf Biznis)