Pšenice i kukuruza više, a ratari računaju gubitke: Paradoks srpskih njiva pred novu setvu

Na prvi pogled, ovogodišnja računica na srpskim njivama trebalo bi da bude dobra. Pšenice je proizvedeno više nego prošle godine, očekuje se i veća proizvodnja kukuruza, ali više robe u silosima ne znači automatski i više novca u džepovima poljoprivrednika.

Visoki troškovi proizvodnje, skupa zemlja, posledice suše i otkupne cene napravili su paradoks - ratari u novu proizvodnju ulaze finansijski iscrpljeni, a to bi moglo da utiče i na odluku šta će sejati.

Teme za vas

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kako prenosi Euronews Srbija, proizvodnja pšenice ove godine povećana je za 7,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok se kod kukuruza očekuje rast od 12 odsto.

Ipak, proizvodnja kukuruza i dalje je oko petine ispod desetogodišnjeg proseka.

Više pšenice nije donelo i veću zaradu

Agroekonomista Poljoprivrednog fakulteta Dragan Milić kaže da je godina bila naročito teška za proizvođače u Bačkoj i pojedinim delovima Banata, gde su posledice suše bile najizraženije.

U tim krajevima dodatni problem predstavljaju visoki troškovi zakupa zemljišta. Kada se tome dodaju skuplji inputi potrebni za proizvodnju, računica postaje znatno nepovoljnija.

Pšenica možda najbolje pokazuje koliko količina proizvedene robe i zarada poljoprivrednika ne moraju da idu zajedno. Rod je veći, ali na tržištu postoje značajne zalihe, dok otkupna cena nije u potpunosti pratila rast troškova proizvodnje.

Proizvođači koji imaju gde da skladište pšenicu i mogu da sačekaju sa prodajom mogli bi da dođu u bolju poziciju ukoliko cena u narednom periodu poraste.

Kukuruza ima dovoljno, ali pojavljuju se novi problemi

Kod kukuruza je situacija nešto drugačija. Očekuje se veća proizvodnja nego prošle godine i trebalo bi da ga bude dovoljno za potrebe domaćeg tržišta, prvenstveno za stočarstvo i preradu, dok će deo moći da ode i u izvoz.

Međutim, ni ovde problemi nisu završeni žetvom. Posle sušne godine postoji rizik od pojave aflatoksina, što može da utiče na kvalitet kukuruza. Istovremeno, nizak vodostaj Dunava otežava transport i može da predstavlja dodatnu prepreku izvoznicima.

Ratari menjaju šta seju

Promene se već vide kod drugih kultura. Proizvodnja soje opada, a visoke temperature u ključnim fazama razvoja biljke dodatno povećavaju rizik. Zbog toga deo poljoprivrednika smanjuje površine pod sojom i okreće se suncokretu, koji bolje podnosi sušu, kao i uljanoj repici.

Još zahtevnija je šećerna repa. Reč je o proizvodnji koja zahteva velika ulaganja po hektaru, dok su rizici u sušnim godinama dodatno povećani zbog bolesti i truleži. Zbog toga proizvođači sve teže prihvataju mogućnost da veliki iznos ulože u usev čiji krajnji rezultat ostaje neizvestan.

Nova setva počinje sa manje novca

Ovogodišnja računica zato neće ostati samo problem ove sezone.

Poljoprivrednici već ulaze u pripremu nove proizvodnje, a manjak novca mogao bi da utiče i na to koliko će ulagati i koje će kulture odabrati. Kako ocenjuje Milić, proizvođači su ekonomski iscrpljeni, pa se može očekivati okretanje usevima koji lakše podnose sušu i druge agroekološke uslove.

To znači da ovogodišnji veći rod pojedinih najvažnijih kultura ne mora da predstavlja i dobru poslovnu godinu.

Na njivama je proizvedeno više, ali će se prava računica videti tek kada se od prihoda odbiju zakup zemlje, gorivo, seme, đubrivo, zaštita i svi ostali troškovi koji su pratili proizvodnju.

Upravo sa tom računicom ratari sada ulaze u novu setvu.

(Telegraf Biznis/Euronews Srbija)