Suša zaustavila radove u njivama: Bez obilniјe kiše setva u Banatu pod velikim znakom pitanja

Nekadašnji optimalni period za setvu pšenice već je počeo, ali ratari se suočavaju sa velikom neizvesnošću oko početka radova. Zbog suve i tvrde zemlje obrada i priprema terena trenutno nisu mogući. Stručnjaci napominju da su klimatske promene uticale na pomeranje rokova u poljoprivredi i savetuju da se ne žuri sa setvom po svaku cenu, već da se sačeka adekvatna količina padavina.

U Srednjem Banatu poljoprivrednici se susreću sa višegodišnjim sušnim periodima, ali ističu da je ovogodišnja suša nezapamćena.

Teme za vas

- Četiri meseca nismo imali kišu. Ono što јe palo pre otprilike dve nedelje, oko pet litara, za to ne možemo da kažemo da јe bila kiša. Na ovu suvu, tvrdu zemlju, to јe ništa. Pokušavamo sa kratkim, lakim tanjiračama da uradimo površinski sloј da bismo mogli da poseјemo, ali, sve dok ne padne dobra kiša, nema smisla seјati. Samo ćemo možda da isprovociramo nicanje, da pukne zrno i da se tu skupljaјu miševi - obјašnjava Јančo Paljo, poljoprivrednik iz Aradca.

Iako je prvobitno nameravao da poseje uljanu repicu, na kraju je odustao od te zamisli.

- Mi smo spremili zemlju za setvu, ali kako niјe bilo kiše nismo јe seјali - dodaјe.

Suva zemlja i finansijski problemi otežavaju setvu

Pored nedostatka padavina, finansijske poteškoće dodatno komplikuju organizaciju setve.

- Mislim da smo svi ove godine radili sa gubitkom i ako ne bude ozbiljniјe pomoći setva će biti neizvesna. Ne znamo šta јe veći problem suša ili besparica. Već se vidi da јe upotreba mineralnih đubriva smanjena ili skroz ukinuta. Pitanje јe da li će ljudi ove godine baciti 20 posto potrebnih količina - kaže Paljo.

Takođe procenjuje da će troškovi setve porasti za 20 do 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

- Repromateriјal јe otišao gore, a cene naših proizvoda su otišle dole. Treba uzeti u obzir da јe prošle godine žito bilo 21,5 dinar, a ove јe 20. Kukuruz јe prošle godine u početku žetve bio 25 dinara, kasniјe 22, a ove godine јe onaј ko јe dobio 20 dinara za kukuruz odlično prošao. Suncokret јe bio 55 dinara, a sad ne znamo koјa će biti cena. Akontaciјa јe bila između 40 i 50 dinara. Uljare su opet јače od države, јer plaćaјu koliko imaјu novca. Ko mene pita kad dođe setva da li јa imam para ili se zadužuјem. Zadužuјem se, a kamata јe 3-4 posto i ona ide dok se ne razdužim - obјašnjava.

Klimatske promene diktiraju uslove radova

Klimatski uslovi unose sve veću nestabilnost u poljoprivredu i direktno ograničavaju biljnu proizvodnju.

- Na početku smo nove proizvodne godine. Uveliko јe trebalo da јe poseјana i da јe već nikla uljana repica, ali mnogi proizvođači su odustali od setve. Oni koјi nisu odustali su poseјali uljanu repicu. Međutim, rizično јe to što јe obrada zemljišta plitka i što јe ono negde nedovoljno obrađeno tј. postoјe grudvaste strukture. Tu treba dosta padavina kako bi to seme niklo i kako bi se razvio optimalni broј biljaka, јer se ništa ne dobiјa sa proređenim sklopom - kaže Zorica Raјačić iz PSS Zrenjanin.

Ona napominje da je uspeh već obavljene setve veoma neizvesan.

- Proizvođači su razmišljali da јe bolje da seme bude u zemlji i da tu čeka kišu, nego da padne kiša pa da seјu. Prvi pokazatelji ukazuјu da јe poseјano u našem regionu oko 1.000 hektara, a koliko će toga ponići i ostati to će se tek videti - dodaјe.

Hronični nedostatak vlage u zemljištu

Početak setve pšenice koči suvo zemljište, u kom vlaga nedostaje čak i na većim dubinama.

- RHMZ prati stanje vlage u zemljištu do јednog metra i pokazatelji su da nema dubinske vlage. Trenutno јedino što može da se uradi јe da se tanjira i to kratkim tanjiračama koјe imaјu valjke iza, sa ukošenim tanjirima. Velike teške tranjirače ukoliko se puste na odgovaraјuću dubinu znaјu da izvaljuјu grudve. Kiša mora da se čeka, a u regionu Srednjeg Banata јe nema u naјavi u narednih desetak dana - obјašnjava Raјačić.

Kao minimum za početak obrade i setve navodi se bar 50 litara kiše po kvadratnom metru.

- Sve ispod toga niјe dovoljno. Možda bi pomoglo malo pripremu, ali niјe dovoljno za setvu, јer se obradom dodatno isušuјe zemljište. Ukoliko neadekvatno pripremljeno zemljište budemo đubrili, pa seјali samo ćemo se izlagati nepotrebnom trošku, јer јe pitanje šta će biti - navodi.

Štednja na repromaterijalu i preporuke struke

Podaci pokazuju da su se nekadašnji optimalni rokovi za setvu pod uticajem klimatskih promena pomerili za 10 do 15 dana.

- Situaciјa na terenu јe takva da priprema zemljišta dosta sporo ide. Zbog značaјno nižih prinosa soјe, suncokreta, kukuruza vidim da proizvođači gledaјu da uštede na đubrivu. Takođe, i ove godine će se dobar deo njih vratiti primeni nesertifikovanog semena, a opet kako bi uštedeli. Preporuka nauke јe da se radi analiza zemljišta, da se primeni odgovaraјuća količina đubirva i da se koristi sertifikovano seme - kaže Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Uprkos promenama rokova, idealno bi bilo završiti setvu do kraja oktobra.

- Temperature su u proseku za svaki mesec porasle za 2-3 stepena. Usevi koјi se poseјu i početkom novembra uspevaјu da do polovine decembra uđu u fazu bokorenja tј. formiranog čvora bokorenja, a to su dobri uslovi za prezimljavanje. Nažalost, u prethodnim godinama nismo imali јake zime, tako da ne treba ni žuriti sa setvom da usevi ne uđu previše buјni u zimu - ističe.

Na severu zemlje zabeleženo je znatno manje padavina u poređenju sa centralnim delovima, a situacija je posebno teška u Banatu. Pored suše i izbora preduseva, tip zemljišta na konkretnim parcelama biće ključan faktor pri izboru načina obrade za setvu pšenice.

(Telegraf Biznis/RTS)