Bez njih bi trpeo svaki treći tanjir: Veliki proizvode, mali hrane narod, imaju veću ulogu nego što mislimo

Dok velike poljoprivredne kompanije obrađuju ogromne površine i raspolažu savremenom mehanizacijom, mali proizvođači imaju mnogo važniju ulogu nego što se pretpostavlja.

Novo međunarodno istraživanje pokazuje da gotovo trećina hrane koja se konzumira u najrazvijenijim zemljama sveta potiče sa gazdinstava koja obrađuju najviše 20 hektara zemlje.

Teme za vas

Kada pomislimo na proizvodnju hrane u bogatim državama, prva asocijacija uglavnom su nepregledne njive, ogromni traktori i velike poljoprivredne kompanije koje godišnje proizvode milione tona žitarica, voća i povrća. Međutim, iza proizvoda koji svakodnevno završavaju na trpezama krije se i jedna potpuno drugačija priča.

Trećina proizvedene hrane dolazi od malih proizvođača

Mala porodična gazdinstva, koja se često bore sa visokim troškovima, slabijom konkurentnošću i ograničenim pristupom tržištu, zapravo obezbeđuju značajan deo hrane koju konzumiraju stanovnici najrazvijenijih zemalja sveta.

Prema međunarodnom istraživanju čije je rezultate objavila Evropska komisija, gazdinstva koja obrađuju do 20 hektara zemljišta učestvuju sa čak 31,1 odsto u prosečnoj potrošnji hrane u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Drugim rečima, gotovo svaki treći deo hrane koja stiže do potrošača u bogatim državama potiče upravo od malih proizvođača, kako prenosi AgroNews.

Velike farme dominiraju, ali bez malih nema potpune slike

Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Nature obuhvatilo je čak 198 zemalja i 209 poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Naučnici su analizirali veličinu poljoprivrednih gazdinstava, njihovu proizvodnju i međunarodnu trgovinu kako bi utvrdili odakle zaista dolazi hrana koju ljudi svakodnevno kupuju i konzumiraju.

Rezultati su pokazali zanimljiv paradoks. Iako u razvijenim državama veliki proizvođači imaju dominantnu ulogu u domaćoj poljoprivredi, značajan deo hrane koju njihovi stanovnici konzumiraju stiže sa malih gazdinstava, uključujući ona iz siromašnijih zemalja.

U državama OECD-a, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Kanada, Australija i brojne evropske zemlje, gazdinstva veća od 50 hektara obezbeđuju 41,3 odsto prosečne potrošnje hrane.

Istovremeno, mala gazdinstva učestvuju sa 31,1 odsto, što pokazuje da veličina poljoprivrednog imanja nije jedini pokazatelj njegovog značaja za snabdevanje stanovništva.

U siromašnijim zemljama mali proizvode gotovo polovinu hrane

Još zanimljivija slika dobija se kada se pogledaju države izvan OECD-a. U njima gazdinstva do 20 hektara obezbeđuju čak 44,2 odsto prosečne potrošnje hrane. Nasuprot tome, velika gazdinstva, koja obrađuju više od 50 hektara, učestvuju sa 28,3 odsto.

To znači da mali poljoprivrednici u ovim državama imaju još izraženiju ulogu u snabdevanju stanovništva, ali i da globalno tržište hrane mnogo više zavisi od njih nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu veličine njihovih poseda.

Posebno su zanimljivi primeri Kine i Indije, gde mali proizvođači imaju važnu ulogu u domaćoj poljoprivredi, ali ove zemlje istovremeno uvoze velike količine žitarica i uljarica sa velikih industrijskih farmi.

Kako stanovništvo i životni standard rastu, povećava se i potražnja za hranom, što može dodatno podstaći širenje velikih poljoprivrednih sistema.

Mali hrane svet, ali se suočavaju sa velikim problemima

Uprkos značaju koji imaju, mali proizvođači često se nalaze u nepovoljnijem položaju od velikih kompanija. Njihovi najveći izazovi nisu samo troškovi proizvodnje, već i sve složeniji uslovi poslovanja na međunarodnom tržištu.

Jedan od primera je evropska Uredba o proizvodima koji ne doprinose krčenju šuma (EUDR), koja predviđa strože zahteve za praćenje porekla određenih poljoprivrednih proizvoda. To podrazumeva i precizne podatke o lokacijama parcela na kojima se proizvodi uzgajaju.

Za velike kompanije, koje raspolažu stručnim službama i razvijenim administrativnim sistemima, ispunjavanje takvih zahteva može biti jednostavnije. Ali za mala porodična gazdinstva, dodatna dokumentacija, tehnologija i kontrola mogu predstavljati ozbiljan finansijski i organizacioni teret.

Zbog toga istraživači ukazuju na značaj udruživanja poljoprivrednika u zadruge, koje im mogu olakšati pristup tržištu i ispunjavanje novih standarda.

Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju

Mali proizvođači suočavaju se i sa posledicama klimatskih promena, koje mogu ugroziti prinose i stabilnost proizvodnje.

Istovremeno, smanjenje međunarodne razvojne pomoći, naročito iz SAD i evropskih država, ograničava mogućnosti finansiranja programa namenjenih njihovoj podršci. To je posebno važno u zemljama u razvoju, gde mala gazdinstva predstavljaju značajan izvor hrane, ali i prihoda za veliki broj porodica.

Istraživači zato upozoravaju da agrarne politike moraju mnogo preciznije da prepoznaju njihov doprinos globalnom prehrambenom sistemu.

Iako se velika pažnja posvećuje industrijskoj poljoprivredi, podaci pokazuju da male farme ostaju jedan od važnih oslonaca proizvodnje i snabdevanja hranom.

Veliki proizvođači možda dominiraju površinama i količinama, ali mali poljoprivrednici imaju ulogu bez koje bi svetski prehrambeni sistem izgledao sasvim drugačije.

(Telegraf Biznis/AgroNews)