Da li znate šta je sumporaš? Nekada je hranio pola Srbije, sada ga ima na par njiva: Kilogram 500 dinara

Da li ste nekada čuli za sumporaš? U pitanju je povrće kojeg ima na svega nekoliko njiva kod nas, a nekada je hranio pola Srbije. Danas, porodica Makarić iz Putinaca u Sremu jedna od retkih koje ga gaje, a u tome istraju već više od tri decenije. Ipak, ekstremne temperature i sve nepovoljniji vremenski uslovi značajno su smanjili prinose ovog domaćeg pasulja.

Tako je, sumporaš je domaća zeleno-žuta sorta pasulja koja se tradicionalno gaji na ovim prostorima. Kilogram ovog povrća na malo košta od 450 do 500 dinara, dok troškovi proizvodnje dostižu 130.000 dinara po jutru.

Teme za vas

Iako ga kupci traže, sve nepovoljniji vremenski uslovi, niski otkupni prihodi i konkurencija uvoznog pasulja otežavaju opstanak ove kulture. Ove sezone Makarići su dobili svega 450 kilograma pasulja po jutru, dok je 2019. godine prinos dostizao gotovo 1,3 tone. Tu godinu pamte kao poslednju u kojoj su ostvarili solidan rod.

"Klimatske promene najbolje se uočavaju u proizvodnji pasulja", kaže za Dnevnik poljoprivrednik Milan Makarić, koji se ovim poslom bavi zajedno sa ocem i bratom.

Prema njegovim rečima, klimatske promene jedan su od razloga zbog kojih se pasulj sve manje seje na domaćim njivama.

"Proizvođače dodatno obeshrabruju niske veleprodajne cene i prekomerni uvoz, iako je pasulj važan deo ishrane domaćinstava, naročito tokom zime. Nekada se u Putincima i susednom Žarkovcu ova kultura gajila na oko 500 jutara", ističe ovaj poljoprivrednik.

Danas se sumporaš, osim na parcelama gazdinstva Makarić, može pronaći na svega još dve njive, površine pola jutra i jednog hektara.

Troškovi uzgoja 130.000 dinara po jutru

Sumporaš je u izvesnoj meri otporniji na sušu i može da se gaji bez navodnjavanja, ali ni ova domaća sorta ne podnosi dobro sve izraženije vremenske ekstreme.

"Za pasulj je idealna klima kada temperatura ne prelazi 32 stepena i kada na svakih sedam do deset dana padne po jedan pljusak, a već sutradan osvane sunčano, tako da se kišne kapi gotovo i ne prepoznaju", objašnjava Makarić.

Temperature iznad 32 stepena nepovoljno utiču na razvoj biljke, a upravo su takvi uslovi obeležili ovo leto. Ni obilne padavine nisu poželjne jer podstiču razvoj bolesti i dodatno komplikuju proizvodnju.

Troškovi uzgoja iznose od 120.000 do 130.000 dinara po jutru, pod uslovom da proizvođač koristi sopstveno seme, što je praksa na gazdinstvu Makarić.

Za razliku od nekih drugih sorti, sumporaš ne daje veći prinos ni kada se navodnjava.

"Ova domaća sorta zbog navodnjavanja postaje podložnija bolestima. Razvije veću lisnu masu i nešto krupnije zrno, ali krajnji prinos ostaje isti kao u suvom ratarstvu" navodi Makarić.

Ne sarađuju sa trgovinskim lancima

Makarići se, osim pasuljem, bave i proizvodnjom pšenice, kukuruza i suncokreta. Isprobavali su i druge kulture, ali iskustvo im je pokazalo da nijedna od njih ne može jednostavno da zameni tradicionalne ratarske proizvode.

"Sejali smo stočni sirak i grašak i dobijali prinose od po dve tone po jutru, dok smo kukuruza imali 2,9 tona po jutru. Razlika je i u ceni: kukuruz sada vredi 23 dinara, a sirak 21 dinar", kaže Makarić.

Dodaje da se oslanja na kulture čiji rod može da se skladišti, kako ne bi morao da ga prodaje odmah nakon žetve. Među njima su kukuruz, pšenica i pasulj.

Sumporaš čuva na tamnom i hladnijem mestu, u džakovima, u staroj šupi i staji sazidanoj od stare cigle i blata. Takvi objekti, objašnjava, pružaju dobru zaštitu od štetočina poput žiška i brašnara.

Pasulj je ove godine posejan početkom aprila, a žetva je obavljena početkom jula, tri nedelje ranije nego što je uobičajeno. Dobar deo roda već je prodat nakupcima.Kilogram sumporaša Makarići prodaju za 350 dinara na veliko, dok se cena u maloprodaji kreće od 450 do 500 dinara. Sa trgovinskim lancima ne sarađuju jer im se takav plasman ne isplati. Kako navodi Makarić, otkupne cene od 150 do 200 dinara po kilogramu ne ostavljaju dovoljno prostora za zaradu kada se uzmu u obzir visoki troškovi proizvodnje i sve manji prinosi.

(Telegraf Biznis)