Čak 500 tona futoškog kupusa ide preko granice: Naša dijaspora ga obožava, evo koje su cene

Mali poljoprivredni proizvođači autohtone sorte futoški kupus sa oznakom geografskog porekla ove sezone plasiraće na inostrano tržište 500 tona kiselog kupusa - u vidu ribanca, listova i glavica, a ovaj proizvod kupuje se svuda gde žive naši ljudi.

Izvoz bi mogao da bude i veći uz podršku države i bolju međusobnu organizovanost, ističe za "Dnevnik" Radivoje Ćulum. Ipak, Udruženje "Futoški kupus" već okuplja sertifikovane proizvođače i prerađivače sa ciljem da zaštiti autentičnost ovog proizvoda na stranim tržištima.

Teme za vas

Posebna pažnja posvećuje se samom transportu ka inostranim kupcima, gde se primenjuje kontrolisani temperaturni režim kako bi se zaustavila dalja fermentacija i sprečilo naduvavanje ambalaže.

Foto: Shutterstock

"Već smo počeli da kiselimo kupus i prodajemo starim kupcima koji su zadovoljni kvalitetom. Futoški kupus se prepoznaje po izuzetno tankim i lako savitljivim listovima sa slabo izraženim žilama, što ga čini idealnim za zavijanje sarme" naveo je Ćulum.

Od porodičnih gazdinstava do izvoznika u evropske lance

Futoški povrtari su na vreme prepoznali potencijal prerade i podigli savremene kapacitete za kiseljenje i pakovanje povrća. Zahvaljujući tome, njihovi proizvodi, a naročito vakuumirani kiseli kupus, danas se izvoze za dijasporu i evropske trgovinske lance. Oni predstavljaju primer gazdinstava koja su prerasla okvire malog domaćinstva, registrovala se kao firme i uspešno pokrenula sopstveni izvoz.

Zvanična statistika ne beleži podatak o tome koliko je firmi krenulo kao malo porodično gazdinstvo sa preradom pa vremenom preraslo u izvoznika, jer se gazdinstva u takvim okolnostima moraju transformisati u preduzetnike, d. o. o. ili akcionarska društva. Okosnicu ovog sektora čine mikro, mala i srednja preduzeća koja su proizvodnju razvila iz sopstvene primarne proizvodnje ili lokalnog otkupa, piše Zorka Delić.

Nasuprot tome, većina malih gazdinstava u Srbiji koja nemaju kapacitete za izvoz okupljena je oko udruženja "Mali proizvođači hrane u Srbiji". Ova platforma im omogućava da svoju zimnicu, ajvare, džemove, sokove i slatka, suhomesnate proizvode i med prodaju kupcima u gradovima širom zemlje znatno lakše, brže i bez posrednika.

Foto: Shutterstock

Cene na veliko i na pijaci

Za kilogram svežeg futoškog kupusa na veliko potrebno je izdvojiti 120 dinara po kilogramu na uobičajenim prodajnim mestima, duž puta za Futog.

Sa druge strane, na najprometnijoj Futoškoj pijaci u Novom Sadu kilogram kiselog kupusa u proseku košta 300 dinara, što odgovara ceni od prošle godine.

Kako prepoznati pravi futoški kupus i uloga dijaspore

Kupci koji žele autentičan futoški kupus moraju da obrate pažnju na razlike u odnosu na hibridne sorte. Prava autohtona sorta ima blago spljošten, ovalni oblik i manje zbijenu glavicu, zbog čega deluje primetno lakše u ruci u poređenju sa svojom veličinom, dok su joj listovi bele do beložućkaste boje.

Količine ovih tradicionalnih proizvoda su ograničene, odlikuje ih kraći rok trajanja i ne mogu da podmire zahteve velikih stranih trgovinskih lanaca. Ipak, mnoga od ovih gazdinstava imaju ulogu neformalnih izvoznika - pripadnici naše dijaspore tokom boravka u domovini kupuju znatne količine domaće zimnice i suhomesnatih proizvoda i nose ih sa sobom u zemlje u kojima žive i rade.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)