Šta se dešava sa isplatom subvencija poljoprivrednicima? Glamočić kaže da nema žurbe, struka traži isplatu

Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije. Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić poručuje da nema politički legitimitet da odlučuje o isplati podsticaja i da to pitanje treba prepustiti novoj Vladi. Sa druge strane, dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović ističe da i Vlada u tehničkom mandatu mora da ispuni preuzete obaveze, jer proizvodnja hrane ne može da čeka.

Veći deo jesenje setve je završen, a poljoprivrednicima nije isplaćen drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju. Dok se čeka formiranje nove vlasti, poljoprivrednici se pitaju da li će dobiti ono što im po zakonu pripada.

Teme za vas

Dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović ističe da proizvodnja hrane ne sme da zavisi od političkih promena i da su neophodna dugoročna sistemska rešenja.

"Ovde se radi o strateškoj grani privrede. Govorimo o proizvodnji hrane koja podjednako pogađa i proizvođače i potrošače, dakle kompletno stanovništvo Srbije. Nema prostora da se politika koja se bavi ovako važnom delatnošću definiše od mandata do mandata", istakla je Stojanovićeva.

Naglašava da je neophodno dugoročno postaviti dobre sistemske osnove za razvoj proizvodnje i distribucije hrane u Srbiji.

Glamočić o subvencijama

Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić, kojeg je RTS kontaktirao kako bi saznao kada će i na koji način biti isplaćen drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju, nije bio u mogućnosti da da izjavu, ali je dozvolio da se njegov stav prenese.

Glamočić je naveo da trenutno nema politički legitimitet da odlučuje o isplati subvencija, jer su građani na izborima odlučili drugačije, kao i da je i sam planirao izmene načina isplate podsticaja.

"U vezi sa drugom ratom za biljnu proizvodnju, nikada nisam rekao da će biti 17.000 dinara. Nađite mi gde sam to rekao. Rekao sam da neće biti svima ista. Zavisiće od toga koliko ko angažuje svoj rad i kojom proizvodnjom se bavi", poručio je Glamočić.

Dodao je da, pošto su građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom.

"Ima vremena. Vlada može da se formira i za nekoliko nedelja, pa neka donesu propise kakve žele", naveo je Glamočić.

Komentarišući stav ministra u tehničkom mandatu, Stojanovićeva ističe da je reč o obavezama koje su već ranije dogovorene.

"Ovde se radi o jednoj meri koja je već dogovorena. U 2023. godini je precizirano da će krajem oktobra uslediti isplata koja je vezana za sertifikovano seme. Rečeno je da to treba da bude do 17.000 dinara po hektaru i da je to nešto što svakako pripada poljoprivrednim gazdinstvima", navela je Stojanovićeva.

Podseća da je jesenja setva ove godine kasnila zbog suše i visokih temperatura, zbog čega je pitanje isplate podsticaja posebno važno.

"Što se mene tiče, potrebno je strogo poštovanje zakona, pravila i propisa. Ovde se govori o izvršavanju obaveza koje su već precizirane do 17.000 dinara. Vlada, iako je u tehničkom mandatu, treba da izvrši sve obaveze koje je prethodno preuzela i definisala odgovarajućim zakonskim i podzakonskim rešenjima", naglasila je dekanka Ekonomskog fakulteta.

Poništene subvencije u Beogradu - proizvođači već ušli u investicije

Govoreći o odluci Grada Beograda da poništi prethodno odobrene subvencije poljoprivrednicima, Stojanovićeva podseća da lokalne samouprave i pokrajina mogu da donose posebne mere za razvoj poljoprivrede i ruralne ekonomije, u skladu sa zakonom i uz saglasnost resornog ministarstva.

Navodi da je konkurs u Beogradu raspisan u julu, a da su poljoprivredni proizvođači mogli da se prijave do 15. jula.

"Radi se o ozbiljnim investicijama, posebno onim koje su vezane za kupovinu priključnih mašina ili traktora. To se meri desetinama hiljada evra. To su ogromna ulaganja. Objavljena je lista, a ako je objavljena lista, vi ste dali signal da se uđe u kupovinu", objasnila je Stojanovićeva.

Ističe da su poljoprivrednici računali na povraćaj i do 80 odsto uloženih sredstava.

Na pitanje da li će se rešavanje problema odložiti do formiranja nove gradske vlasti ili će poljoprivrednici morati da potraže zaštitu pred sudom, Stojanovićeva odgovara da rešenje mora biti pronađeno.

"Do razrešenja sigurno mora doći. Sve obaveze koje su zakonom propisane i preuzete moraju biti ispunjene", poručila je Stojanovićeva.

O studentskom planu: Poljoprivredno zemljište je strateški resurs

Osvrćući se na poljoprivredni program Studentske liste, Stojanovićeva je ocenila da su predložene mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta uporedive sa rešenjima koja već postoje u drugim državama.

Program, između ostalog, predviđa moratorijum na prenamenu poljoprivrednog zemljišta i zaštitu od prodaje strancima.

"To su rešenja koja postoje i u drugim zemljama. Kupovina zemljišta može biti ograničena na državljane određene zemlje, a postoje i rešenja koja podrazumevaju da kupac mora da boravi u toj zemlji određeni broj godina", navela je Stojanovićeva.

Na pitanje da li bi takve mere poslale lošu poruku stranim investitorima, odgovara odrično.

"Ovde se radi o zaštiti nacionalnih interesa i resursa koji pripadaju ovoj zemlji. Mi treba da koristimo zemljište na najbolji mogući način, koji odgovara strateškoj prehrambenoj sigurnosti Srbije. Mislim da imamo dovoljno kapaciteta da to i uradimo", rekla je Stojanovićeva.

Javna skladišta - problem nije u propisima, već u njihovoj primeni

Komentarišući predloženo ponovno uvođenje sistema javnih skladišta, Stojanovićeva ističe da su određena sistemska rešenja postojala i ranije, ali da je problem bio u njihovoj primeni.

"Puno puta je već rečeno da postoje dobra sistemska rešenja. Ono što je problem u našoj praksi jeste kako se ta sistemska rešenja sprovode. Jedan od mehanizama koji je zakazao bio je vezan za kontrolu javnih skladištara", ukazala je Stojanovićeva.

Podseća da je i sama učestvovala u definisanju sistema skladišnica kao instrumenta zaštite cena poljoprivrednih proizvoda, još od 2005. godine, tokom rada na propisima o robnim berzama i skladištenju poljoprivrednih proizvoda.

Naglašava da je neophodno strogo poštovanje zakonom definisanih pravila i procedura, ali i dodatna obuka učesnika u sistemu kako bi predviđeni mehanizmi mogli u potpunosti da se primenjuju.

Kakav treba da bude novi ministar poljoprivrede

Govoreći o tome ko bi trebalo da vodi Ministarstvo poljoprivrede u novoj Vladi, Stojanovićeva je istakla da je najvažnije da to bude osoba koja dobro poznaje sektor i ima potrebno iskustvo.

Govoreći o stanju u bankarskom sektoru i zabrinutosti u vezi sa Bankom Poštanska štedionica, Stojanovićeva je poručila da Narodna banka Srbije ima zakonske mehanizme za kontrolu poslovanja banaka.

"Što se tiče mehanizama putem kojih Narodna banka Srbije kontroliše rad banaka, teorijski posmatrano sve je jasno definisano i zakonski precizirano. Ostaje da se to dosledno sprovodi u praksi. Ukoliko je bilo problema u prethodnom periodu, to je tema za neke druge organe", rekla je Stojanovićeva.

Istakla je da postoje instrumenti koji se mogu iskoristiti za stabilizaciju situacije.

"U ovom trenutku možemo da potvrdimo da mehanizmi postoje i da mogu biti iskorišćeni da se stabilizuje situacija u kojoj se trenutno nalazimo. Nema prostora panici", naglasila je Stojanovićeva.

Komentarišući rast cena srpskih obveznica na međunarodnom tržištu, ocenila je da su svetska finansijska tržišta pozitivno reagovala na političke promene u Srbiji.

"Potrebno je da tu poziciju zauzme neko ko zaista ima dovoljno iskustva i znanja vezanog za poljoprivredni sektor. Ja sam sigurna da će to biti neko ko zna da zna, jer u znanju je moć. Neko ko će štititi interese poljoprivrednika, ali i svih stanovnika ove zemlje, jer smo svi zainteresovani da dobijemo hranu prihvatljivog kvaliteta i po prihvatljivoj ceni", rekla je Stojanovićeva.

Kada je reč o kadrovskim promenama u ministarstvu, smatra da treba zadržati ljude koji su dobro obavljali svoj posao, a da je na novom ministru da izabere saradnike.

(Telegraf Biznis/RTS)