Na imanju u Bogatiću rade osobe s mentalnim smetnjama: Sade, beru i prodaju, vode jedno domaćinstvo

Sami korisnici, uz podršku negovateljica i socijalnih radnika pravili su ajvar, sokove, sirupe, slatka, voćne namaze, sušili šljive, pekli rakiju

Uređeno imanje sa kućom, ekonomskim objektima i okućnicom - to je dnevni boravak za osobe sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama.

Teme za vas

Poznato kao "Avlija otvorenog srca" ovo imanje u Bogatiću je utočište bolesnim ljudima, ali i mesto gde se, na italijanskim iskustvima, razvija socijalno preduzetništvo kao savremeni model borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti.

Dvadesetak korisnika u dnevni boravak u Bogatiću dolaze pet dana sedmično. Ovde se druže i pod nadzorom socijalnih radnika i negovatelja rade na imanju u skladu sa svojim mogućnostima.

Zajedno održavaju imanje, proizvode hranu za sebe i zarađuju prodajom gotovih proizvoda.

Miroljub Nikolić, direktor Karitasa napominje da se ovde primenjuje italijanski model zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, koji umesto bolničkog lečenja afirmiše podršku u okruženju u kojem žive i njihovo radno uključivanje. Tako se, izvan psihijatrijskih ustanova osobama sa teškim psihijatrijskim dijagnozama pruža prilika da budu korisni članovi

društva.

Upravo u Bogatiću, na imanju koje je klasično seosko gazdinstvo, "preslikavaju" se iskustva socijalnih kooperativa iz Italije gde je od 2012. godine socijalno preduzetništvo u punom zamahu.

- Ciljevi su jačanje socijalne ekonomije, doprinos ekonomiji i podizanju svesti o socijalnim problemima i povećaju mogućnosti za zapošljavanje osoba iz ugroženih grupa. Mi smo već angažovani u različitim oblastima, od socijalne poljoprivrede koju razvijamo na imanjima u Bogatiću i Vukošiću do servisa za hemijsko čišćenje u Šapcu gde su zaposlene žene sa invaliditetom i mentalnim smetenjama - kaže Nikolić.

U plasteniku površine 30 ari tokom godine se proizvede više od deset tona povrća, a u voćnjacima je najviše šljiva, kupina, malina i trešanja. Deo koji se ubere tokom godine se u svežem stanju koristi za pripremu obroka, a viškovi se prerađuju.

Sami korisnci, uz podršku negovateljica i socijalnih radnika pravili su ajvar, sokove, sirupe, slatka, voćne namaze, sušili šljive, pekli rakiju... Široku lepezu zimnice prodaju i tako obezbeđuju deo sredstava za funkcionisanje i unapređenje imanja.

Plastenik nikada nije prazan. Tokom cele godine se smenjuju razni usevi - spanać, boranija, grašak, paradajz, paprika...

U vreme naše posete grupa korisnika je plevila mladi luk. Zasađen je, saznajemo, pre mesec dana kada su posečene glavice kupusa koji se već kiseli u velikim buradima. U jednom od magacina korisnici su sa negovateljicom popisivali zalihe gotovih proizvoda posle sajma gde su ih prodavali, a u drugom grupa korisnika je lepila etikete i akcizne markice na alkoholna

pića.

- Dosta povrća kuvarice potroše u kuhinji da bi nam pripremile obroke - priča dok čupa travu Gordana R.

Dok pomaže u popisu, Mladen priča svoje utiske.

- Volim da radim, nešto manje, nešto više. U proleće volim da kosim travu, a u plasteniku baš ne volim da radim. Letos sam bio u

Badovincima u voćnjaku gde smo kupili šlјive i posle toga pekli rakiju. Pravili smo i džem o šlјiva. Bio sam i na sajmu, nosili smo tegle sa džemom da prodajemo - kaže Mladen.

Slobodan kaže da rado dolazi u dnevni boravak i da od tada nije usamljen i izlovan kao ranije.

- Kao da svakog dana idem na posao. Ništa teško ne radim, vreme brzo prođe i nikada mi nije dosadno - kaže on.

U razgovor se ubacuje Gordana. Kaže da joj je ovde "druga kuća".

- Lepo je društvo, imam sa kim da razgovaram, radimo korisne stvari i vreme brzo proleti, pa mi bude žao kad moram da se vratim svojoj kući - govori Gordana.

Socijalna radnica Sanja Vuković ističe da se svi zaposleni u boravku prema korisnicima ophode kao ljudima ravnim sebi, a ne kao prema bolesnicima.

- Oni su ovde slobodni, nisu usamljeni, stiču veće samopouzdanje i menjaju odnos prema svom okruženju. Rade na ekonomiji i vrlo su svesni da su proizvodi njihovih ruku delo i ponosni su što su tome doprineli. Probudili smo kod njih zainteresovanost za stvaranje i istrajnost, kao i želje za novim saznanjima - kaže socijalna radnica.

U Karitasu očekuju da u okviru projekta koji je u toku, a koji finansira Evropska unija, imaju u planu značajnije aktivnosti u razvoju socijalnog preduzetništva.

Na taj način na imanju, u kuhinji i restoranu biće zaposleno više novih radnika iz socijalno ugroženih i marginalizovanih

grupa, a posebno osoba sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama koje su ranije, najčešće, hospitalizovane u psihijatrijskim bolnicama.

(D. Grujić)