Ropstvo farmera: Berači voća za celu godinu zarade 1.175 dolara

Osim što su mizerno plaćeni, njihovo zdravlje je ugroženo zbog rada sa pesticidima

Foto: piqsels.com

Nakon 10 godina rada na farmi voća u Brazilu, Hose Evandro da Silva više nije mogao da podnese taj posao. - Osećao sam se kao rob - rekao je ovaj dvadesetpetogodišnjak, a prenosi BBC.

On je čitavu deceniju proveo prskajući dinje pesticidima, što se nije odrazilo samo na zagađenje eko sistema, već i na njegovo zdravlje i kožu, budući da nikada od gazda nije dobio neophodnu zaštitnu opremu. Kaže da je u poslednje vreme, pri kontaktu s pesticidima odmah dobijao glavobolju, ali i da mu nije bilo omogućeno da pre jela opere ruke, jer nisu imali vodu i sapun.

Ovakve životne priče, međutim, nisu usamljene u Brazilu. Slična iskustva imaju mnogi radnici sa farmi, koji uzgajaju mango, dinje, grožđe i pomorandže. Sve to posle završi u američkim i evropskim supermarketima, a kupci ni ne slute kroz kakav pakao prolaze oni koji ubiraju plodove.

Brazil je treća po redu svetska zemlja kada je reč o proizvodnji voća, ispred nje su Kina i Indija, a iza SAD. Po pomorandžama je na prvom mestu, tako da je praktično jedna od četiri ove voćke, koja se svakodnevno konzumira u svetu, pristigla iz ove latinoameričke države.

Industrija voća ne prestaje da raste, a čak 4.8 miliona Brazilaca čine plaćeni farmeri. Vrednost proizvodnje je 10 milijardi dolara, prema podacima brazilskog Ministarstva privrede. Međutim, prema izveštaju organizacije Ofxam, problem je u tome što mizerno mali deo te zarade odlazi farmerima. Drugim rečima, oni su na dnu lestvice "jeftine radne snage".

Foto: Wikipedia/Marcelo RosaMelo

Studija koja je izučavala uslove rada na farmi voća u severo-istočnom Brazilu, došla je do zaključka da su njeni radnici među 20 odsto najsiromašnijih Brazilaca. Takođe je objavila i dokaze koji svedoče u mukotrpnom radu, kao što su hronična kožna oboljenja nastala usled korišćenja pesticida.

U septembru i oktobru, kada je špic sezone za brazilski mango, polovina sniženog mango u Velikoj Britaniji dolazi upravo iz Brazila. Na početku ovog lanca su berači, koje uglavnom čine žene. Jedna od njih je Karmen Sousa (25), koja ovaj posao radi od tinejdžerskih dana. Iako je zarada minimalna, ona može da radi samo 5 meseci godišnje kada je potrebno brati voćke.

Za jednu godinu, ona zaradi 1.175 dolara, i kaže da je za mnoge radnike to veoma malo, ali je njoj bolje i to, nego ništa.

Gustavo Feroni, istraživač iz Sao Paola i koautor Oxfamovog izveštaja, kaže da je problem eskalirao onog trenutka kada je brazilska agro-kultura preuzeta od strane dominantnih, gigantskih kompanija, naravno na štetu malih proizvođača.

Dodatna prepreka na putu ka dostizanju bolje zarade i uslova jeste strah ljudi da ne izgube posao, pa samim tim oni nisu u stanju da se zauzmu za sebe i izbore za bolje mesto. - Argument da je bolji bilo koji posao nego nijedan stvara pritisak farmerima da prihvataju svakakve uslove rada, a oslobađa privredni sektor njegovih odgovornosti - kaže Feroni.

Oxfam apeluje vladi Brazila da poveća minimalne zarade, ojača rad inspektora koji obilaze farme, i omogući radnicima da se lakše pridruže sindikatima. Osim toga, apel je da se preispitaju hemikalije koje se koriste na farmama. Ekonomista Patricija Pelatijeri kaže da je trenutna brazilska minimalna zarada od 240 dolara mesečno "daleko od dovoljne", i dodaje da bi ona morala da iznosi barem 430 dolara, i da bi platu morali da dobijaju svih 12 meseci, a ne sporadično.

BBC je kontaktirao brazilsku vladu kako bi dobio neke odgovore, potrebne za upotpunjavanje ovog članka, međutim, Ministarstvo za agro-kulturu je odbila da komentariše, a Ministarstvo rada nije čak ni odgovorilo.

Video: Najskuplja papričica na svetu: Početna cena po kilogramu 23.000 evra

(Telegraf Biznis/BBC)