Od 30 tona šljiva, nije mu ostalo ni za džem. Sad je šljivik zaštitio, dok su drugi gledali u nebo
"Daj bože da grad ne udari, to niko ne želi. Ali, ako otrese sav rod umesto mene nemam na kraju ništa"
Dok ovih dana gradonosni oblaci pustoše useve po Srbiji, Milan Radovanović iz Bogatića se priseća kako je pre dve godine nastradao i njegov voćnjak. Tada je, umesto da ubere najmanje 30 tona šljiva, posle nevremena na 117 stabala ostalo tek toliko šljiva da supruga Mira napravi džem i slatko.
Da bi mirnije spavao, već naredne godine je osigurao voćnjak pa od tada spokojnije dočekuje proleće i leto kada gradonosni oblaci zaprete da za nekoliko minuta unište višegodišnja ulaganja i trud.
Pogledajte kako izgleda šljivik:
- Lane sam za 20 ari voćnjaka platio polisu osiguranja u iznosu 8.000 dinara. Osiguravajuće društvo mi je za naknadu štete isplatilo 60 hiljada čime sam pokrio deo troškova i kupio šljive u Pocerini i ispekao rakiju. Inače bih ostao bez ičega. Zato sam ove godine povećao premiju na 11,5 hiljada dinara - kaže Radovanović.
Iako je šljivik zasadio da bi imao svoj kutak u kojem će provoditi penzionerske dane i pomalo radeći "održavati kondiciju", Milan je rešio da stabla osigura jer od rakije koju ispeče preko godine "kaplje" poneki dinar na skromnu penziju.
- Daj bože da grad ne udari, to niko ne želi. Ali, ako otrese sav rod umesto mene nemam na kraju ništa. A ulaganja nisu baš mala jer sve košta, od sadnica, prihrane, zaštite, navodnjavanja. Samo rad svoj ne računam u trošak, jer je ovo moj raj gde se i odmaram sa porodicom i prijateljima - dodaje Milan.
Vitalni sedamdesetogodišnjak je svoj voćnjak uredio kao najlepši park. Nije nikakvo čudo što je "sve pod konac", jer on ovde svakog dana, od pet ujutro kada dođe od kuće, kako kaže, uvek nešto "čeprka i doteruje".
Dok pokazuje stabla čije su se grane savile od tereta dobrog roda, zadovoljno se osmehuje i ne krije sreću što će mu ove godine u sakupljanju šljiva prvi put pomagati dvogodišnji unuci, trojke Mihailo, Đorđe i Aleksandar i godinu dana starija unuka Katarina.
- Za njih sam već pripremio male kantice, a brojni prijatelji u čijem društvu često uživam na terasi kućice koju sam u voćnjaku sagradio, kao i svake godine pomagaće kad na imanju proradi vesela mašina i poteče mučenica - otkrio je na kraju Milan.
(D.G.)