300 dinara za 100 grama: Biznis koji polako cveta u Srbiji sada i u vidu organske proizvodnje

Organska proizvodnja na jugu ne samo u ratarstvu, već i kod lekovitog bilja

U Srbiji lavanda nije autohtona biljka, a prvi ju je u Pčinjskom okrugu, kao i mnoge druge biljke, počeo da gaji Goran Tasić iz Korbevca kod Vranja, i to na organski način.

Lavanda se gaji zbog njene dekorativnosti i lekovitosti. Od svežeg cveta prave se etarska ulja, a osušeni cvet se može koristiti kao čaj kod poremećaja raspoloženja, zamora, nesanice, lošeg varenja, odnosno, nadimanje i grčeva.

Takođe, osušen cvet i grančice se u kupkama i protiv moljaca. Na ovom oglednom polju, lavanda se uzgaja na na organski način.

Tasić kaže da je reč  o francuskoj sorti “Vero”, koja je zasađena pre tri godine.

Veoma je zadovoljan ostvarenim prinosom, ali i činjonicom da organska proizvodnja nije samo moguća za ratarstvo, već i za lekovito bilje.

- Prošao sam trogodišnji pripremni period pre nego što sam počeo da se bavim organskom proizvodnjom.

Za sada još uvek nemam tržište, već lavandu sirovu ili sušenu poklanjam prijateljima.

Ona je drvenasta i višegodišnja biljka, čije stablo opstaje i po 30 godina, tako da se nadam da će se u budućnosti isplatiti njena proizvodnja - dodaje Tasić.

Vreme je pokazalo da je organska proizvodnja budućnost  u Srbiji, pa je otuda veliki broj fungicida, pesticida i herbicida povučen sa tržišta i sve više se primenjuje biloška zaštita, ukazuje Nada Lazović Đoković, savetotadac za ratarstvo.

- Podizanjem ovog zasada hteli smo da ovdašnjim poljoprivrednim proizvođačima pokažemo da se organska proizvodnja ne primenjuje samo u ratarstvu.

Na gazdinstvu Gorana Tasića prethodne godine smo imali ogledno organsko polje sa heljdom koja je takođe dalo odlične prinose.

Cilj nam je da našim poljoprivrednicima ukažemo na prednosti koje daje  organska proizvodnja - kaže Lazović Đoković

Tasić je oko 2.200 sadnica lavande, zasadio  na oko 20 ari zemlje, na 400 metara nadmorske visine.

Inače, sušena lavanda, prodaje se u apotekama po ceni od 300 dinara za 100 grama.

(S.T.)