Putinov tajni trijumf: Kako je napravio keca u rukavu da kontroliše svet

Kako je prvi čovek Rusije napravio keca u rukavu tiho i postepeno

Razvoj poljoprivrede u Rusiji postao je "tajni trijumf" za predsednika Vladimira Putina, navodi se u članku Federika Rampinija u italijanskom listu Korijere dela sera.

Kako piše novinar, nedavno je, istražujući stanje hrane u svetu, uz dobre vesti o padu cena žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, dao „još jednu, ali nezgodniju: ruska poljoprivreda je zdrava“ i u tome će Rusija ostvariti rekordan izvoz žitarica u 2009. uprkos „strašnim scenarijima“.

Poljoprivreda je „tajni trijumf” Vladimira Putina, ističe on. Prema rečima autora, on se još uvek seća vremena kada američki farmeri „nisu puštali sovjetske građane da gladuju”. "Sada je ovo sećanje negde u dalekoj prošlosti. Pod Putinom, Rusija je doživela neverovatan preporod poljoprivrede", naglašava Rampini.

Dakle, od 2000. do 2018. izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije porastao je 16 puta, a danas zemlja proizvodi više žitarica od Sjedinjenih Država. Rusija i SAD su treće i četvrte po svetskoj proizvodnji posle Kine i Indije, u kojima, međutim, živi 1,4 milijarde ljudi, zbog čega su prinuđene da većinu poljoprivrednih proizvoda koriste za domaće potrebe.

Još jedna dobra vest koju Moskva „posebno voli“, ali koju Zapad pokušava da ignoriše, ima veze sa uticajem globalnog zagrevanja na poljoprivredu, nastavlja Rampini. „Klimatske promene će štetiti poljoprivredi u nekim regionima, ali će joj koristiti u drugim. Rusija je, zajedno sa Kanadom i skandinavskim zemljama, u pobedničkoj poziciji“, tvrdi autor.

Kao rezultat toga, u zavisnosti od godine, Rusija kontroliše 13-16% svetskog izvoza žitarica, a do kraja 2022. ruski izvoz bi trebalo da premaši nivo prošle godine.

„Cene ostaju visoke, ali ne brkajte problem inflacije sa nestašicom. Hrane u svetu ima u izobilju, samo što je loše raspoređena, a neke političke odluke vode ka višim cenama: uzmite, na primer, odluku Indije - da prestanemo da izvozimo žito i da ga koristimo za domaću potrošnju“, zaključuje Rampini.

(Telegraf Biznis)