Spaljivanje strnjišta predstavlja veliku opasnost i šteti plodnosti zemljišta
Predavanja o prevenciji požara u poljoprivredi organizovana su širom Vojvodine
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u saradnji sa Udruženjem profesionalnih vatrogasaca realizovao je još jedno predavanje i obuku poljoprivrednih proizvođača o zaštiti od požara, posebno usled prakse spaljivanja strnjišta.
Teme za vas
"To su koreni iz prošlih dana": Praksa paljenja strnjišta manja nego ranije, ali i dalje veliki problem
Stiže 200 miliona dinara za srpska sela, objavljena 2 konkursa: Evo za šta će novac moći da se koristi
Ovaj put, predavanje je organizovano u Poljoprivrednoj stručnoj službi Novi Sad, sa posebnim akcentom na štetnosti prakse paljenja strnjika i poljoprivrednih biljnih ostataka.
- Cilj ovih obuka je, pre svega, jačanje svesti poljoprivrednih proizvođača u zaštiti od požara odnosno nespaljivanja žetvenih ostataka. Žetvene ostatke treba zaoravati, kako i kaže poljoprivredna struka i nauka, jer je bitno da u zemlji zadržimo organsku materiju - ističe Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.
Navodi da se ispravnim tretiranjem biljnih ostataka pozitivno utiče ne samo na procenat humusa i organskih materija u zemljištu već i na životnu sredinu.
- Pored dobro poznatog konkursa koji Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo realizuje u smislu nabavke potrebne opreme dobrovoljnim vatrogasnim društvima širom AP Vojvodine od 2019. godine u ukupnom iznosu od 113 miliona dinara, ovim predavanjima želimo da pospešimo svest kod poljoprivrednih proizvođača da žetvene ostatke sačuvaju u zemlji jer smo kroz analizu kontrole plodnosti uvideli da dolazi do smanjenja humusa. Ovo se dešava ne samo zbog spaljivanja biljnih ostataka već i zbog intenzivne poljoprivredne proizvodnje - kaže Samolovac.
Dodaje da je u ovom trenutku kada je stočni fond mali očuvanje humusa posebno bitno.
Miloš Pelić, direktor PSS Poljoprivredne stanice Novi Sad ističe da je spaljivanje žetvenih ostataka veoma štetna mera koja je zabranjena zakonom.
- Poljoprivredni proizvođači ovo znaju ali ima i onih koji nisu savesni te i pored svega spaljuju žetvene ostatke na svojim njivama - navodi Pelić.
Kako bi prinosi bili što veći, dodaje, veoma je bitno da se sprovede puna agrotehnika što uključuje i zaoravanje biljnih ostataka posle žetve.
Spaljivanje biljnih ostataka posle žetve je veoma štetno jer sa sobom nosi veliku opasnost od nekontrolisanih požara.
- Sve više poljoprivrednih proizvođača zaorava žetvene ostatke jer znaju da se praksom zaoravanja biljnih ostataka u površinski sloj zemljišta poboljšavaju fizičko-hemijske karakteristike samog zemljišta, njegova plodnost i struktura. Ova praksa ima pozitivne efekte na kruženje organske materije u zemljišnom profilu - zaključuje Pelić.
(Telegraf Biznis)