Srbi, obratite pažnju! Uzgoj ove zapostavljene biljke može doneti zaradu i do 4.200 evra po hektaru

Često zanemarena biljka – zova – sve češće postaje izbor raznih voćara zbog brojnih prednosti u odnosu na tradicionalne kulture poput grožđa. Uspeva na različitim vrstama zemljišta, a najčešće se uzgaja sorta "hazberg", poreklom iz zapadne Evrope, koja se pokazala otpornom i pogodnom za ovo podneblje.

Ulaganja u zovu su znatno manja u poređenju s drugim voćarskim kulturama, a prinosi su vrlo konkurentni – prosečno od 10 do 12 tona po hektaru. Na tržištu je potražnja za sokovima i slatkišima od zove sve veća, što omogućava dobru zaradu i kroz preradu. Proizvođači navode da se od zove može ostvariti prihod od preko 4.200 evra po hektaru, što ovu kulturu čini jednom od najisplativijih u voćarstvu.

Teme za vas

Jedan od pionira u uzgoju zove u regionu, Jene Šerfeze iz Horgoša, još je pre nekoliko godina ukazivao na njen neiskorišćen potencijal. Kako navodi, uz odgovarajuće znanje i povoljne vremenske uslove, prinosi se mogu i udvostručiti. Ističe da je zova zahvalna biljka – lako se razmnožava, ne zahteva hemijsku zaštitu, a ni berba nije naporna, što je čini pogodnom i za organsku proizvodnju.

Korisna biljka

Rezidba zove počinje već u novembru, nakon čega je potrebno samo osnovno održavanje zasada. Upravo jednostavnost uzgoja i niski troškovi rada čine ovu biljku izuzetno isplativom. Iako se na tržištu traži i cvet zove, mnogi voćari čekaju berbu krajem avgusta jer su prihodi od plodova znatno veći – i do šest puta u odnosu na cvet.

Zova ima i veliku industrijsku i farmaceutsku vrednost. Profesor Vladislav Ognjanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglašava da se svaki deo biljke može iskoristiti – od plodova se prave džemovi, rakija, čajevi, pa čak i porto vina koja bez zove ne bi imala svoj karakterističan ukus. Ova biljka ima više od 70 poznatih načina primene, a njena popularnost raste naročito otkako su u Evropi zabranjene sintetičke boje – zova se koristi kao prirodno bojilo u prehrambenoj industriji.

Evropska unija kroz različite razvojne fondove aktivno podržava modernizaciju poljoprivrede, uključujući i sektor voćarstva. Zahvaljujući tim podsticajima, brojni poljoprivrednici su unapredili proizvodnju zove, obnovili mehanizaciju i podigli kvalitet svojih gazdinstava. S obzirom na niske troškove, visoke prinose i rastuću potražnju, zova bi u godinama koje dolaze mogla postati ključna kultura u voćarskoj proizvodnji.

(Telegraf Biznis/Dnevno)