Stranci sve više traže ovaj srpski proizvod: Za 3 meseca preko granice otišlo 326.000 tona, u Italiju najviše

Na pragu smo još jedne setve pšenice kada se misli i o površinama na kojima će biti posejano novo hlebno zrno. U tom planiranju, poljoprivrednicima je značajno i kako se rod pšenice iz ove žetve prodaje jer žitarice imamo uvek duplo više nego što su nam potrebe.

U ovoj žetvi ima oko 3,6 miliona tona pšenice, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, a treba nam najviše 1,5 miliona tona. Prošle ekonomske godine izvezli smo 1.139.000 tona pšenice, pa s razlogom postoji interesovanje kako ide izvoz viška hlebnog zrna uoči nove setve žitarice.

Teme za vas

Podaci o tome iz Žitounije mogu proizvođače da ohrabre jer je u julu, avgustu i septembru na strana tržišta prodato 326.000 tona, najviše u Italiju, više od 170.000, a na ostala tržišta preko luke Konstanca više od 49.000 tona i ostatak našim tradicionalnim kupcima iz bivših jugoslovenskih republika.

Tona pšenice u izvozu se prodavala za nepunih 200 evra po toni u julu, a u avgustu za 186 evra po toni.

Po rečima direktora Žitounije Zdravka Šajatovića za Dnevnik, nova ekonomska godina, koja u poljoprivredi počinje od jula, odlično je krenula, imajući u vidu tromesečni obim izvoza od više od 330.000 tona.

"Priželjkujemo da u narednim mesecima izvoz ide isto tako dobro i da pšenice mesečno prodamo bar 100.000 tona , ali to će zavisiti od geopolitičkih prilika i od količina koje imaju najveći proizvođači Rusija, Kanada, Argentina, SAD, Australija, Ukrajina... koje vagaju gde će i kome prodati svoje zalihe i po kojoj ceni", naveo je Šajatović.

Dodaje da je Srbija opredeljena na tržišta u okruženju i na luku Konstancu i Italiju.

"Ali smo i deo svetskog tržišta i zato sve što se dešava na tom tržištu utiče i na naše domaće izvozne prilike. Veliku konkurenciju imamo od susedne Rumunije i njihove luke u Konstanci, preko koje i trgujemo, zatim Bugarske i Mađarska, gde je pšenica takođe dobro rodila.

U septembru smo prodali 82.000 tona, što se može oceniti kao pad u izvozu. Simboličan je bio izvoz u Rumuniju, svega 3.000 tona, dok smo na italijansko tržište najviše žita prodali i u septembru, preko 46.000 tona", kazao je Šajatović, smatrajući da je do pada u izvozu najverovatnije došlo što nismo bili konkurentni u ceni u odnosu na Bugarsku i Rumuniji.

Traženo i brašno

Paralelno sa izvozom pšenice i domaće brašno se dobro kupovalo na drugim tržištima. U julu i avgustu prodato je 35.675 tona tradicionalnim kupcima iz okruženja Crnoj Gori, Bosni i Severnoj Makedoniji.

"Brašna smo prošle godine izvezli 178.530 tona i s tim količinama možemo da budemo zadovoljni", kazao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović i naveo da je izvozna cena brašna u prošloj ekonomskoj godini bila, u proseku, 271 evro po toni.

(Telegraf Biznis/Dnevnik.rs)