Država nas brani, Ukrajina hrani - Zašto se otvaraju vrata uvozu, a zatvaraju domaćoj proizvodnji?

Dok domaći poljoprivrednici upozoravaju da im je proizvodnja sve manje isplativa, na tržište stižu sve veće količine hrane iz uvoza. U Bosni i Hercegovini nezadovoljstvo proizvođača dostiglo je tačku ključanja, a predstavnici poljoprivrednog sektora upozoravaju da bi, ukoliko država ne preduzme mere zaštite domaće proizvodnje, moglo doći i do protesta građana, prenosi Dnevni avaz

Povod za burne reakcije jeste rast uvoza prehrambenih proizvoda, među kojima značajno mesto zauzima roba iz Ukrajine. Poljoprivrednici smatraju da domaći proizvođači ne mogu ravnopravno da se takmiče sa robom koja na tržište dolazi po nižim cenama, dok istovremeno njihove troškove proizvodnje povećavaju energenti, đubrivo, stočna hrana i radna snaga.

Teme za vas

Uvoz raste, domaća proizvodnja posustaje

Prema podacima koje prenose mediji u BiH, zemlja je prošle godine za uvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda izdvojila više od 5,3 milijarde konvertibilnih maraka. Na listi proizvoda koji se sve više uvoze nalaze se meso, pekarski proizvodi, ulje, pšenica, ali i brojni prehrambeni artikli koje je domaća proizvodnja nekada mogla da obezbedi.

Poljoprivrednici upozoravaju da ovakav trend dugoročno može dovesti do gašenja gazdinstava, posebno u sektorima stočarstva i ratarstva, gde su marže već godinama pod pritiskom.

Ukrajinska roba menja tržište

Nakon početka rata Evropska unija otvorila je tržište za veliki deo ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda kako bi pomogla ukrajinskoj ekonomiji. Takva politika povećala je ponudu žitarica i drugih prehrambenih proizvoda na evropskom tržištu, ali je istovremeno izazvala nezadovoljstvo poljoprivrednika u više država, koji tvrde da teško mogu da konkurišu cenama uvozne robe.

Slične primedbe sada se čuju i u Bosni i Hercegovini, gde proizvođači smatraju da država nema dovoljno efikasne mehanizme zaštite domaće proizvodnje.

Da li isti izazovi čekaju srpske poljoprivrednike?

Iako Srbija ima drugačiju strukturu poljoprivrede i značajan izvoz žitarica, domaći proizvođači takođe upozoravaju na rast troškova i sve jaču konkurenciju na regionalnom tržištu. Pritisak je naročito izražen kod proizvoda sa manjom dodatom vrednošću, gde razlika u ceni često odlučuje o tome šta će završiti na policama trgovina.

Stručnjaci zato smatraju da pitanje prehrambene bezbednosti više nije samo tema za poljoprivrednike, već i za potrošače. Zemlje koje se dugoročno oslanjaju na uvoz hrane postaju osetljivije na poremećaje u lancima snabdevanja, geopolitičke krize i promene cena na svetskom tržištu.

Izazov za ceo region

Rasprava koja se vodi u Bosni i Hercegovini mogla bi uskoro da postane aktuelna i u drugim zemljama regiona. Pitanje više nije samo odakle dolazi hrana, već kako pronaći ravnotežu između otvorenog tržišta, pristupačnih cena za građane i očuvanja domaće poljoprivredne proizvodnje.

(Telegraf Biznis/Avaz.ba)