Plata 1.200 evra, besplatan smeštaj i hrana - ali pastira nema! Zašto sela ostaju bez radnika?
Nedostatak radne snage sve više pogađa i poljoprivredu, pa poslodavci danas nude uslove koji su donedavno bili nezamislivi.
Kako prenosi ATV, stočar Boro Pinjuh iz Čerigaja u Bosni i Hercegovini nudi platu od 2.300 konvertibilnih maraka (oko 1.175 evra), obezbeđen smeštaj i hranu za posao pastira, ali zainteresovanih gotovo da nema.
Teme za vas
Ljudi besni zbog ležaljki u Crnoj Gori: "Ne bih potrošila tamo 1 evro. Hvala lepo. Doviđenja!"
Šta se dešava sa novcem na računu kada vlasnik premine? Evo ko ima pravo da ga podigne
Posao dobro plaćen, ali fizički zahtevan
Pinjuh već 35 godina letnje mesece provodi na planini, gde vodi brigu o gotovo 500 ovaca i drugim životinjama. Kako navodi, posao traje od ranog jutra do kasno uveče, bez slobodnih dana, a uprkos značajno većoj zaradi od prosečne plate u Bosni i Hercegovini, radnike je sve teže pronaći.
Ovaj primer pokazuje da problem više nije visina zarade, već nedostatak ljudi spremnih da prihvate fizički zahtevne i sezonske poslove.
Poljoprivreda i stočarstvo širom regiona suočavaju se sa starenjem radne snage, iseljavanjem mlađeg stanovništva i sve manjim interesovanjem za zanimanja koja zahtevaju dugotrajan boravak na terenu.
Jedan problem stvara drugi
Posledice se ne ogledaju samo u problemima pojedinačnih gazdinstava.
Kada nema dovoljno radnika, smanjuje se broj grla, opada domaća proizvodnja mesa i mleka, a raste potreba za uvozom. Time se povećava pritisak na cene hrane i dodatno slabi konkurentnost domaće poljoprivrede.
Pinjuh je ukazao i na još jedan problem - sistem podsticaja. Kako kaže, prošle godine nije dobio federalne podsticaje za ovčarstvo, već samo kantonalne kao fizičko lice, zbog čega smatra da mali stočari nemaju dovoljno sigurnosti za dugoročno poslovanje.
Manjak radne snage hroničan problem za agrar
Ekonomisti već duže upozoravaju da će upravo manjak radne snage biti jedan od najvećih izazova za agrarni sektor u narednim godinama.
Primer iz Hercegovine pokazuje da čak ni plata koja premašuje prosečna primanja, uz obezbeđene osnovne troškove života, više nije garancija da će poslodavac uspeti da pronađe radnika.
Problem je zato prerastao pojedinačne konkurse i postao pitanje održivosti domaće proizvodnje hrane.
(Telegraf Biznis/ATV)