U Vesninom plasteniku raste najskuplja paprika na svetu: Kilogram Ahi Čarapite vredi 18.000 evra!
Vesna iz Usore za sebe kaže da je više kolekcionarka nego klasična poljoprivrednica. Proizvodi za porodicu i prodaju na kućnom pragu u naselju iz kojeg su se mnogi iselili.
U njenom plasteniku može se naći i najskuplja paprika na svetu - Ahi Čarapita, divlja peruanska paprika sa sitnim žutim plodovima.
Teme za vas
Očekuje se da će cene stanova na Jadranu pasti: Razlog mnogima i ne pada na pamet
AikBank nagradna igra: Evo kako možete da osvojite stan u Beogradu
Spomenuta južnoamerička sorta dostiže neverovatne iznose na svetskom tržištu.
"Po američkom tržištu, kilogram suve Ahi čarapite košta oko 20.000 dolara(18.000 evra). Ona se isključivo koristi u dekorativne svrhe. Konzumna je, naravno, ali se po tim elitnim restoranima tako koristi. Nažalost, ja nemam tržište za nju po toj ceni, što mi je jako žao. Inače, ne bih radila ni malinu ni borovnicu", dodaje Vesna Bošnjak.
U Vesninim plastenicima nalaze se i desetine vrsta paradajza čiji uzgoj nije rasprostranjen u Bosni i Hercegovini. Neke od sorti koje Vesna uzgaja na svom imanju su: marokanska menta, medveđa šapa džinovsko volovsko srce i babuškina tajna.
Sve što proizvede, ona sama i preradi. Šta sve raste na otvorenom i u njenim plastenicima, Vesni nije jednostavno da izbroji.
"Ne znam, ne bih mogla baš sve da nabrojim. Imam 70-80 sorti paprika, paradajza više od 230 sigurno, ne brojim ih više. Volim da imam svašta od egzotičnih sorti, od začinskog bilja do povrća i voća", navodi Vesna.
"Radim onoliko koliko mogu"
Njeno gazdinstvo nalazi se u usorskom naselju Omanjska, koje su mnogi mladi ljudi napustili zbog posla u inostranstvu. Vesna ističe da zbog toga ne razmišlja o širenju proizvodnje.
"Pre je sve ovo bilo pod malinom, četiri duluma su bila pod malinom. Međutim, s obzirom na to da nema radne snage, radim onoliko koliko mogu. Dva plastenika, dulum maline, sto grmova borovnice, uz te sitnice po grmovima i to je to", kaže ova poljoprivrednica.
Ona proizvodi uglavnom za porodicu, a deo prodaje na kućnom pragu, poljoprivrednim sajmovima i putem društvenih mreža.
"Nema seljak nikakvu podršku, ni mi mali ni oni veliki, vrlo malo. Prvo, nismo obeštećeni. Tokom 2024. i 2025. godine dva plastenika su mi uništena. Opština nije proglasila ni elementarnu nepogodu, a kamoli da te neko pita treba li neki vid podrške. Šta imam više da kažem", objašnjava ona.
(Telegraf Biznis/Kamatica)