Dekarbonizacija daljinskog grejanja u Srbiji: Uvođenje obnovljivih izvora energije u 10 gradova
Delegacija Ministarstva rudarstva i energetike razgovarala je danas sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj i konsultantima o početku realizacije projekta koji ima za cilj dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji kroz uvođenje obnovljivih izvora toplotne energije.
Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, obnovljivi izvori toplotne energije kroz ovaj projekat uveli bi se u Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu, Paraćinu, i Vršcu.
Teme za vas
VAŽNO! Oglasila se Elektrodistribucija Srbije: U pitanju je očitavanje stanja brojila
OSTVARUJE SE MRAČNO PROROČANSTVO! Hrvatska ide ka kolapsu do 2050: "Ubrzano se radi na tome"
U navedenim gradovima i opštinama, u sistemima daljinskog grejanja, fosilna goriva će se zameniti obnovljivim izvorima energije (OIE), uključujući geotermalnu energiju, korišćenje otpadne toplote, toplotnih pumpi i solar-termal sistema.
- Da bismo dekarbonizovali energetski sektor osim proizvodnje električne energije, potrebno je da sprovodimo mere i u sektoru daljinskog grejanja. Time se smanjuju emisije štetnih gasova, štiti životna sredina, smanjuju troškovi grejanja, ali se i oslanjamo na domaće resurse, poput geotermalne energije - kazala je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, osim zamene energenata, vršiće se i modernizacija podstanica kao i proširenje mreže cevovoda čime će više građana moći da se priključi na sisteme daljinskog grejanja u gradovima gde će se unaprediti daljinsko grejanje.
U saopštenju se ističe da nakon realizacije projekta toplotna energija proizvedena iz OIE u Srbiji će se udvostručiti, dok će se emisije SO2 smanjiti za 13.200 tona godišnje, a naredni koraci su priprema tendera i izbor izvođača radova.
Očekuje se da se radovi završe u naredne tri godine, dok će prvi tenderi biti objavljeni početkom naredne godine.
Projekat je vredan 40,5 miliona evra i finansira se iz zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i donacija Švajcarske Konfederacije (SECO), Vlade Austrije i Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) EU.
(Telegraf Biznis/Tanjug)