"Rosatom Srbiji otvara vrata za ulazak u globalnu nuklearnu industriju"

Direktor ruske državne korporacije za atomsku energiju "Rosatom" Aleksej Lihačov izjavio je da je Rosatom spreman da srpske firme uključi u mrežu dobavljača za projekte nuklernih programa koje radi u svetu i svaki vid saradnje sa Srbijom u korišćenju nuklerne energije u mirnodopske svrhe.

Lihačov je naveo da je "Rosatom" bio optimističan kada je Srbija ponudila svoje učešće u mađarskom projektu Pakš i istakao da će učiniti sve da privuku srpske kompanije u realizaciji njihovih projekata u trećim zemljama.

Teme za vas

On je rekao da je na sastancima sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministarkom energetike Dubravkom Đedović Handanović kompanija predstavila čitav spektar jedinstvenih rešenja koja se tiču nuklearne energije.

- Ona obuhvataju snažne blokove, ruske tehnologije takozvane VVER reaktore velike snage. Trenutno se realizuje oko 30 takvih projekata u devet zemalja. Naravno, možemo da ponudimo i blokove srednjeg kapaciteta, 600-800 megavata. Takođe možemo da ponudimo male elektrane, kako fiksirane tako i mobilne, plutajuće - rekao je Lihačov za RTS.

Naveo je da je Rusija jedina zemlja u kojoj trenutno funkcionišu moderne male nuklearne elektrane, između ostalog i jedinstvene plutajuće nuklearne elektrane.

Ukazao je da, pored rešenja vezanih za nuklearnu energiju, ''Rosatom'' nudi sveobuhvatan pristup razvoju nuklearne industrije, uključujući obuku osoblja, sa preporukama za nuklearnu infrastrukturu, saradnju u sferi nuklearnih nauka, medicine, kao i obuku čitavog spektra stručnjaka za ceo životni ciklus postrojenja.

- I, naravno, pored neposredne gradnje nuklearnih elektrana, nudimo partnerstvo koje može trajati decenijama. Naše gorivo se stalno modernizuje, poboljšavaju se njegove bezbednosne parametre i ekonomska konkurentnost. Tokom preventivnog remonta možemo postići veću proizvodnju energije, čak i premašiti nominalnu snagu nuklearne elektrane - naveo je Lihačov.

Dodao je da "Rosatom" koristeći novu tehnologiju reciklira istrošeno nuklearno gorivo, stvarajući tako cirkularnu ekonomiju.

- Dakle, mi ne nudimo samo nuklearne elektrane. Mi nudimo celu filozofiju za nuklearnu energiju današnjeg i budućeg vremena - istakao je Lihačov.

Na pitanje šta bi preporučio Srbiji: gradnju tradicionalne nuklearne elektrane ili male modularne, Lihačov je rekao da je duboko ubeđen u to da će 21. vek biti vek električne energije navodeći da to nije povezano samo sa rastom potražnje kada je reč o domaćinstvima, industriji, već da je nagli porast potražnje vezan za elektromobilnost, sa razvojem digitalne tehnologije i veštačke inteligencije.

- To nije samo pretpostavka ili hipoteza; to je činjenica, potvrđena, na primer, u Belorusiji, gde je rad nuklearne elektrane - najnovije, najmodernije i najmoćnije u Evropi - dao izuzetne rezultate kako na polju ekonomije, tako i poljoprivrede, ali i energetskog snabdevanja domaćinstava. To znači da se moramo pripremiti za veću potražnju za električnom energijom - rekao je Lihačov.

On smatra da bi u Srbiji idealna opcija bila stvaranje kapaciteta od dva gigavata, odnosno dva reaktora od 1.000 megavata, koji bi, pre svega, bili samoodrživi i garantovali stabilno snabdevanje energijom.

Kako je naveo, s druge strane, stvorili bi predvidljivo snabdevanje električnom energijom za period od više decenija, pa čak i za 100 godina.

- I ako bi se dogodilo da Srbija ima suficit električne energije. Vi imate toliko komšija koje imaju energetski deficit. Izvoz električne energije neće samo poboljšati održivost srpske privrede, nego i doneti priliv u srpski budžet - ukazao je Lihačov.

Govoreći o nuklearnoj energiji kao energiji budućnosti, Lihačov je rekao da u svim nuklearnim gradovima koje su izgradili u svetu veoma visok nivo odobravanja nuklearne energije.

- Ljudi žive u blizini nuklearnih elektrana, mnogi od njih rade u elektranama, i oni su očevici pouzdanosti ovih tehnologija. Vide da one ne samo da nisu opasne, već su i veoma ekološke. Usled toga, oni, naravno, odlučno odbacuju sve stereotipe i fobije. Aktivno podržavaju nuklearnu energiju - rekao je Lihačov.

Dodao je da bi, ako bi se analizirale sve tehnološke katastrofe koje su se dogodile u poslednjih 50 godina širom sveta u svim energetskim sektorima, po nanetoj šteti nuklearna energija bi zauzela jedno od poslednjih mesta.

Prema njegovim rečima, postoji mnogo spekulacija i mnogo strahova koji proizilaze iz neznanja, ali da se osnovni bezbednosni principi kada je reč o nuklearnoj energiji, poštuju daleko više nego kada su u pitanju mnogi drugi izvori električne energije.

Govoreći o projektima na kojima kompanija radi u svetu, Lihačov je rekao da ih je pre nekoliko meseci rukovodstvo Srbije zamolilo da razmotre mogućnost učešća srpskih kompanija u mađarskom projektu Pakš.

- Bili smo veoma optimistični po tom pitanju i podržavamo ga. Već su predstavnici šest srpskih kompanija bili u Mađarskoj. Stvari se zaista razvijaju u Mađarskoj, gde smo 5. februara zajedno sa ministrom spoljnih poslova, gospodinom Sijartom, održali prelepu ceremoniju postavljanja kamena temeljca, pa smo prešli na gradnju, i to punom parom - rekao je Lihačov.

Istakao je da učešće srpskih kompanija u mađarskom projektu donosi dve realne prednosti i da je na prvo mestu to korisno za Mađarsku jer su, kako je naveo, vešti profesionalni građevinari uvek traženi.

- A ovde postoji određena sličnost kulture i logistike što olakšava efikasniju realizaciju mađarskog projekta, upravo uz učešće Srbije. Međutim, mislim da je ovo važno za Srbiju, ne samo zbog zarade novca već i sa stanovišta sticanja iskustva u izgradnji nuklearnog objekta. Mislim da je veoma logično steći iskustvo u Mađarskoj ili nekoj drugoj trećoj zemlji pre nego što se započne ozbiljna izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji. Jednostavno je potrebno nabaviti odgovarajuće licence, steći veštine, imati ljude, obučiti ih, a zatim pristupiti projektu u Srbiji maksimalno profesionalno - rekao je Lihačov.

Naglasio je da će "Rosatom" učiniti sve što je moguće da privuče srpske kompanije u realizaciju projekata u trećim zemljama, ne samo u Mađarskoj već i u Uzbekistanu, Kazahstanu, Turskoj, Egiptu...

Na pitanje o razvoju Rosatoma uprkos geopolitičkim izazovima i ratnim sukobima, Lihačov je rekao da ta kompanija oseća pritiske i da je na čitav niz projekata "legao" teret sankcija, restrikcija, ograničenja u logistici i bankarstvu, ali da nijedan projekat nije zaustavljen.

- Rosatom je organizacija koja je na svetu najbolje zaštićena od uticaja neprijateljskih sila. Zato što 'Rosatom' ima sve nuklearne kompetencije: od istraživanja i dobijanja uranijuma do dekomisije postrojenja, i mi možemo sami da rešimo bilo koji problem - naveo je Lihačov.

Dodao je da kompanija ima međunarodne partnere koji, uprkos ograničenjima i sankcijama, zajedno savladavaju teške uslove prilikom sprovođenja projekata, kao i da "Rosatom" stvara međunarodne saveze i prima međunarodne dobavljače.

- Postoje i oni koji su nas izneverili, mi više nećemo sarađivati sa njima. Jedan takav primer je nemački Simens. Francuske kompanije, s druge strane, proširuju saradnju sa nama i mi smo na to veoma ponosni - naveo je Lihačov.

Kao najvažnije istakao je to što se "Rosatom" u velikoj meri oslanja na lokalnu industriju navodeći da već u početnpoj fazi desetine kompanija u zemljama Centralne Azije sarađuju sa ruskom kompanijom i žele da doprinesu energetskoj nezavisnosti i razvoju svojih zemalja.

- Oni tamo žele da zarade. Ovo su veliki finansijski projekti i profitabilni poslovi.. Jedan dinar uložen u nuklearnu elektranu generiše četiri dinara prihoda tokom njenog životnog ciklusa. To je otprilike 12.000-13.000 građevinskih radnika tokom izgradnje, to je tim od 5.000-6.000 ljudi tokom operativne faze nuklearne elektrane. Uprkos zapadnom pritisku, velika većina zemalja radi rame uz rame sa nama na rešavanju ovih problema - naveo je Lihačov.

(Telegraf Biznis/Tanjug)