Srbija na pragu nuklearne revolucije: Šta nas čeka do 2040. godine?

Preliminarna studija koju je izradila i predstavila francuska Elektroprivreda (EDF) identifikuje tri faze razvoja nuklearnog programa Srbije, uz 19 ključnih koraka koje bi zemlja trebalo da prati kako bi se pripremila za potencijalnu nuklearnu energiju. Smernice studije su u skladu sa propisima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a cilj je da Srbija u narednim decenijama bude spremna da ugovara tehnologiju za prvu nuklearnu elektranu.

Antoan Gelfi, direktor za međunarodni razvoj nuklearnog poslovanja u EDF-u, naglašava da je nuklearna energija strateška opcija za Srbiju i da EDF pruža uvide za potencijalni program, spreman za dalju saradnju.

Teme za vas

Kristian Di Lizia, direktor za razvoj poslovanja EDF-a za Srbiju, dodaje da čak i preliminarna studija šalje snažan signal da nuklearna energija u energetskom miksu može doprineti energetskoj bezbednosti i dekarbonizaciji Srbije, a da zemlja u budućnosti može postati izvoznik čiste električne energije.

Tri faze nuklearnog programa

Prva faza podrazumeva ispitivanje opravdanosti primene nuklearne energije u Srbiji. Ovo uključuje analize potreba za električnom energijom, ekonomske isplativosti, kao i studije uticaja na životnu sredinu.

Druga faza obuhvata donošenje odluke, finansiranje i izbor tehnologije nuklearnog reaktora. Studija razmatra dve opcije: klasičnu nuklearku ili male modularne reaktore (SMR), koji su fleksibilniji i brže se grade.

Treća faza znači izgradnju nuklearnog postrojenja i sinhronizaciju sa električnom mrežom, uz pažljivo planiranje tehničkih, kadrovskih i institucionalnih kapaciteta. Plan je da do 2032. Srbija bude spremna da ugovara tehnologiju za prvu nuklearnu elektranu.

Dr Miroslav Popović, rukovodilac ekspertske radne grupe Ministarstva rudarstva i energetike, ističe da je ovo prva mapa puta ka nuklearnoj energiji u Srbiji, usklađena sa međunarodnim standardima, koja jasno pokazuje šta je neophodno za razvoj programa.

Transparentnost i edukacija javnosti

Studija će od ponedeljka biti dostupna javnosti na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike. Radne grupe stručnjaka u resornom ministarstvu poručuju da će svaki korak biti transparentan i dostupan javnosti.

Radoš Popadić, pomoćnik ministarke, naglašava da je informisanje javnosti ključni prvi korak, kako bi građani imali objektivne informacije, bili svesni rizika i učestvovali u minimiziranju potencijalnih problema.

Da li je nuklearna energija rešenje za Srbiju?

Predsednik Srpskog nuklearnog društva, prof. Koviljka Stanković, napominje da Srbija trenutno ne donosi odluku o izgradnji nuklearne elektrane. Zemlja tek razmatra da li je nuklearna energija rešenje za energetski miks.

On objašnjava da nuklearna energija može doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i zadovoljavanju sve veće potrebe za električnom energijom. Ulazak u nuklearni program je dug i složen proces koji se donosi na osnovu stručnih analiza, međunarodnih standarda i društvenog konsenzusa.

Ako se planovi realizuju, Srbija bi 2040. mogla imati nuklearne reaktore kapaciteta oko 1.000 megavata, što bi omogućilo stabilnu i čistu proizvodnju električne energije.

Šta donosi preliminarna studija

Studija obuhvata tri ključne oblasti: institucionalni okvir za razvoj nuklearne energetike u Srbiji, tehničke karakteristike malih modularnih i standardnih reaktora treće generacije, kao i način integracije nuklearne elektrane u elektroenergetski sistem Srbije.

Preporuke takođe uključuju izbor potencijalnih lokacija, upravljanje nuklearnim gorivom, razvoj stručnih kadrova i povratak stručnjaka u ovu oblast. Očekuje se da se definišu predlozi za obrazovanje kadrova i institucionalni okvir, u skladu sa smernicama međunarodnih institucija.

Zašto se svet ponovo okreće nuklearnoj energiji

Svet se ponovo okreće nuklearnoj energiji zbog energetske sigurnosti i dekarbonizacije. Nuklearne elektrane ne emituju ugljen-dioksid i predstavljaju stabilan izvor bazne električne energije, za razliku od obnovljivih izvora koji zavise od vremenskih prilika.

Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Željko Marković ističe ta RTS da EDF ima dovoljno iskustva i znanja da tu studiju uradi kako treba. On objašnjava da nuklearna energija smanjuje zavisnost države od fosilnih goriva, jer gorivo nuklearnih elektrana ne nestaje i ne troši se brzo kao ugalj ili nafta.

Energetska kriza i tržišni poremećaji

Globalna energetska situacija dodatno naglašava potrebu za stabilnim izvorima energije. Poremećaji u transportu nafte i gasa, posebno kroz Persijski zaliv i gasovode iz Katara, utiču na cenu energije u Evropi.

Evropska skladišta gasa su trenutno popunjena oko 30%, što je donja granica za ovaj period godine. Visoke cene gasa i neizvesnost na tržištu dodatno komplikuju situaciju. Trenutne cene gasa u Evropi su oko 50 evra po megavat-satu, skoro dvostruko više nego pre sukoba na Bliskom istoku. Procene su da bi cena mogla porasti i do 70 ili 100 evra po megavat-satu ukoliko kriza potraje.

Marković ističe da postoji realna mogućnost vraćanja ruskog gasa i nafte na evropsko tržište, što bi ublažilo neke od problema izazvanih trenutnom energetskom krizom.

Srbija dobija prvu mapu puta ka nuklearnoj energiji, usklađenu sa međunarodnim standardima, koja pokazuje sve potrebne korake za razvoj nuklearnog programa. Nuklearna energija može postati stabilan, čist i strateški važan izvor električne energije, smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i doprinijeti energetskoj sigurnosti zemlje.

Uz transparentnost, edukaciju javnosti i planski razvoj kadrova, Srbija može da razmatra nuklearnu energiju kao dugoročno rešenje za svoj energetski miks, istovremeno odgovarajući na izazove klimatskih promena i globalne energetske krize.

(Telegraf Biznis)