Stiže velika promena za domaćinstva - računi za struju će biti mnogo niži

Naučnici širom sveta rade na novoj generaciji solarne tehnologije koja bi mogla potpuno da promeni način na koji proizvodimo električnu energiju. Umesto klasičnih solarnih panela postavljenih na krovove, energija bi u budućnosti mogla da se prikuplja kroz – obične prozore.

Ideja je jednostavna, ali revolucionarna: staklo više ne bi bilo samo površina kroz koju gledamo svet, već i „nevidljivi“ izvor električne energije. Prozori bi zadržali gotovo isti izgled kao i danas, bez tamnih panela i velikih konstrukcija koje menjaju izgled zgrada, dok bi istovremeno proizvodili struju iz sunčeve svetlosti.

Teme za vas

Kako funkcionišu solarni prozori

Ova tehnologija zasniva se na specijalnim materijalima koji apsorbuju deo sunčevog zračenja i pretvaraju ga u električnu energiju, dok ostatak svetlosti prolazi kroz staklo gotovo nepromenjeno. Na taj način prozori ostaju transparentni i funkcionalni, ali dobijaju potpuno novu ulogu - postaju mali solarni generatori.

Za razliku od klasičnih solarnih panela, koji zauzimaju dodatni prostor i vizuelno menjaju objekte, solarni prozori rade gotovo neprimetno. Ljudi bi i dalje imali jasan pogled kroz staklo, dok bi se proizvodnja energije odvijala „u pozadini“, bez promene svakodnevnog izgleda prostora u kojem se živi ili radi.

Velika prednost za gradove

Jedna od najvećih prednosti ove tehnologije jeste to što ne zahteva dodatne površine za instalaciju. To je posebno važno u velikim gradovima, gde su krovovi i slobodan prostor često ograničeni.

Umesto postavljanja novih solarnih sistema, koristile bi se postojeće staklene površine na zgradama, pa bi objekti sami postajali deo energetskog sistema. Na taj način gradovi bi mogli da proizvode deo energije direktno iz fasada i prozora, bez velikih građevinskih zahvata.

Ukoliko tehnologija zaživi u širokoj primeni, moderne poslovne zgrade sa velikim staklenim površinama mogle bi da proizvode značajan deo električne energije koju same troše, čime bi se smanjili računi za struju i zavisnost od centralnih energetskih sistema.

Moguća primena i u automobilima

Naučnici veruju da ova tehnologija ne bi bila korisna samo za zgrade. Solarna stakla mogla bi da pronađu primenu i u automobilskoj industriji.

Vetrobanska i bočna stakla na vozilima mogla bi delimično da doprinose punjenju baterija tokom vožnje ili dok je automobil parkiran na suncu. Iako takav sistem ne bi mogao potpuno da zameni klasično punjenje električnih automobila, mogao bi da poveća domet i smanji ukupnu potrošnju energije, prenosi Kamatica.

Tako bi svaki automobil dobio dodatni, gotovo nevidljivi izvor energije koji ne zahteva dodatni prostor niti posebnu opremu.

Najveći izazov - balans između svetlosti i energije

Jedan od ključnih problema na kojem istraživači trenutno rade jeste odnos između količine proizvedene energije i količine svetlosti koja prolazi kroz staklo.

Cilj je da prozori ostanu svetli, prirodni i prijatni za korišćenje, jer prevelika apsorpcija sunčeve energije može dovesti do zatamnjenja prostora i manje udobnog ambijenta. Zbog toga naučnici pokušavaju da pronađu optimalan balans između energetske efikasnosti i komfora.

Tehnologija je još skupa, ali se očekuje pojeftinjenje

Dodatni izazov predstavlja cena proizvodnje, pošto su materijali koji se koriste za solarna stakla trenutno skuplji od običnog stakla i standardnih solarnih panela.

Zbog toga ova tehnologija još nije spremna za masovnu primenu, ali stručnjaci očekuju da će troškovi postepeno padati kako proizvodnja bude rasla i tehnologija sazrevala. Sličan razvojni put prošli su i klasični solarni paneli, koji su tokom poslednjih godina postali višestruko jeftiniji i dostupniji.

Zgrade budućnosti kao mali energetski sistemi

Ukoliko solarni prozori postanu standard, gradovi bi mogli da postanu znatno energetski samostalniji. Svaka nova zgrada mogla bi istovremeno da bude i potrošač i proizvođač energije, bez dodatnih instalacija na krovovima ili oko objekta.

Ova tehnologija pokazuje kako se savremena energetika sve više integriše u predmete koje svakodnevno koristimo. Umesto posebnih sistema i velikih postrojenja, energija bi u budućnosti mogla da dolazi direktno iz prozora, zidova i staklenih površina koje su već deo našeg okruženja.

(Telgraf Biznis)