„Drina će poteći uzbrdo“: EPS obnovio jedinu reverzibilnu hidroelektranu u Srbiji, evo šta sve može

Posle više od četiri decenije rada i investicije vredne 35 miliona evra, reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“ ponovo je u punom pogonu. Jedino postrojenje ove vrste u Srbiji sada je spremno za još najmanje 30 do 40 godina rada i imaće ključnu ulogu u stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“, jedan od najvažnijih energetskih kapaciteta Srbije, završila je obimnu revitalizaciju i ponovo radi sa oba agregata. Sa ukupnom snagom od 614 megavata, ovo postrojenje nije važno samo zbog količine električne energije koju može da proizvede, već i zbog sposobnosti da energiju skladišti i koristi onda kada je elektroenergetskom sistemu najpotrebnija.

Teme za vas

„Investicija vredna 35 miliona evra omogućila je da RHE ’Bajina Bašta’ nakon opsežne revitalizacije ponovo radi sa oba agregata. Obezbeđen je novi životni vek od najmanje 30 do 40 godina“, rekao je Dušan Trišić, direktor za proizvodnju energije u ogranku „Drinsko-Limske HE“.

„Zlatna rezerva“ elektroenergetskog sistema

Za razliku od klasičnih hidroelektrana, reverzibilna elektrana može da radi u dva režima. Kada proizvodi struju, voda iz gornje akumulacije pokreće turbine i generatore. Kada postoji višak energije u sistemu, voda se pumpama vraća iz donje u gornju akumulaciju, gde se čuva za kasniju upotrebu.

Upravo zbog toga RHE „Bajina Bašta“ predstavlja svojevrsnu „zlatnu rezervu“ EPS-a.

„Kao reverzibilna hidroelektrana, ona ima mogućnost da skladišti energiju i da je koristi u periodima kada je najpotrebnija elektroenergetskom sistemu. Zbog te uloge predstavlja jedan od najvažnijih kapaciteta za balansiranje proizvodnje i potrošnje električne energije“, objasnio je Trišić.

Ova funkcija postaje sve značajnija sa rastom proizvodnje iz vetra i sunca, čiji učinak zavisi od vremenskih uslova. Kada vetar oslabi ili sunce zađe, reverzibilna hidroelektrana može brzo da odgovori povećanom potrebom za električnom energijom.

Revitalizacija posle više od 40 godina

RHE „Bajina Bašta“, opremljena tehnologijom japanske kompanije „Toshiba“, puštena je u rad 27. novembra 1982. godine. Posle kapitalnog remonta 2004. godine, nova revitalizacija počela je 2024. godine.

Radovi su obuhvatili zamenu najvažnijih mašinskih delova koji od izgradnje postrojenja nisu bili menjani, kao i modernizaciju sistema upravljanja, zaštite generatorskog napona i pobude. U projektu su učestvovali i Institut „Mihajlo Pupin“ i Institut „Nikola Tesla“.

Radovi na prvom agregatu počeli su 1. aprila 2024. godine, a jedan od najzahtevnijih zahvata bilo je izvlačenje rotora teškog čak 450 tona. Operacija je uspešno izvedena 11. aprila uz pomoć modernizovanog portalnog krana nosivosti 2x250 tona.

Agregat R1 početkom januara 2025. godine ušao je u probni rad. Radovi na drugom agregatu počeli su 1. marta 2025. godine, dok je njegov rotor izvađen 10. marta. Nakon završetka radova, ispitivanja i provera, i drugi agregat ponovo je priključen na mrežu.

Delovi stizali iz Japana i Kine, radovi izvođeni u Srbiji i Rumuniji

Projekat je pratila složena međunarodna logistika. Radno kolo za drugi agregat proizvedeno je u fabrici „Toshiba“ u Kini, dok su ključni delovi stigli iz Japana.

Istovremeno, značajan deo posla obavljen je u Srbiji i regionu. Obrazne ploče i čaure turbinskog vratila mašinski su obrađene u fabrikama „Lola“ u Beogradu i „General Turbo“ u Rumuniji.

U projektu su, pored EPS-a i hidroelektrane „Bajina Bašta“, učestvovali „Toshiba“, instituti „Mihajlo Pupin“ i „Nikola Tesla“, „Goša Montaža“, „Elektromontaža“, „Elektroremont“ i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Obnovljeni i tunel, cevovod i vodostan

Revitalizacija nije obuhvatila samo agregate. Obavljen je i veliki remont dovodno-odvodnog tunela dugog oko osam kilometara, kao i sanacija kosog cevovoda i vodostana.

Provereni su zatvarači, kako bi se obezbedila hidraulička stabilnost celog sistema, dok je posebna pažnja posvećena elektroopremi i modernizaciji sistema upravljanja, zaštite generatorskog napona i pobude.

Cilj svih radova jeste da elektrana pouzdano nastavi da obavlja svoju osnovnu funkciju – da obezbeđuje balansnu podršku elektroenergetskom sistemu Srbije.

Kako radi jedina reverzibilna hidroelektrana u Srbiji?

RHE „Bajina Bašta“ je akumulaciono-derivaciono postrojenje. Gornju akumulaciju čini jezero u dolini Belog Rzava, dok je donja akumulacija postojeće jezero hidroelektrane „Bajina Bašta“.

Izgradnja je počela 1976. godine, sa ciljem da se višak vode Drine, koji dotokom stiže u akumulaciju Perućac, može skladištiti u gornjoj akumulaciji na Tari.

Gornja i donja akumulacija povezane su podzemnim dovodno-odvodnim sistemom i mašinskom zgradom sa dva pumpno-turbinska agregata.

Gornju akumulaciju formiraju dve nasute brane. Veća, u kanjonu Belog Rzava, visoka je 125 metara, dok je brana na prevoju visoka 45 metara.

U turbinskom režimu voda iz gornje akumulacije proizvodi električnu energiju. U pumpnom režimu voda se vraća iz donje u gornju akumulaciju. Tako elektrana praktično funkcioniše kao velika baterija – energiju „čuva“ kada je ima dovoljno, a vraća je u sistem kada je potrošnja veća.

Savremena asocijacija na staro proročanstvo

Uz RHE „Bajina Bašta“ vezan je i detalj iz narodnog predanja o Tarabićima, u kojem se pominje da će „Drina poteći uzbrdo“.

Više od četiri decenije nakon puštanja elektrane u rad, ova rečenica dobija neobičnu savremenu asocijaciju. Zahvaljujući pumpnom režimu reverzibilne hidroelektrane, voda se zaista vraća iz donje u gornju akumulaciju – pa slikovito rečeno, „Drina poteče uzbrdo“.

Obnovljena RHE „Bajina Bašta“ tako ostaje jedan od ključnih oslonaca domaćeg elektroenergetskog sistema, ali i važan deo buduće energetske tranzicije Srbije, u kojoj će skladištenje električne energije imati sve veću ulogu.

(Telegraf Biznis)