Svet se bojao PRENASELJENOSTI i nedostatka HRANE: Sad se suočava sa sasvim drugim PROBLEM, koji je još GORI

U knjizi „Populaciona bomba“, objavljenoj 1968. godine, biolog Pol Erlih predvideo je da se „ljudi razmnožavaju tolikom brzinom da će hrane neizbežno nestati, a stotine miliona uskoro će umreti od gladi“. Erlih je čak zagovarao strogu kontrolu rađanja, pa i prisilu, ukoliko dobrovoljne metode ne uspeju.

Međutim, prognoze se nisu ostvarile. Umesto gladi izazvane eksplozijom nataliteta, svet danas ulazi u novu demografsku krizu – nagli pad broja stanovnika.

Teme za vas

Prema podacima Ujedinjenih nacija, globalna populacija će vrhunac dostići oko 2050. godine sa oko 9,7 milijardi ljudi, a zatim početi da opada. Brojne zemlje već osećaju posledice: Japan, Italija i Španija suočavaju se sa padom broja stanovnika i starenjem populacije, dok i Kina beleži prvi demografski pad u poslednjih šest decenija.

Ekonomisti upozoravaju da ovakav trend može imati ozbiljne posledice na tržište rada, penzione sisteme i ukupnu produktivnost. „Demografija je sudbina ekonomije – manje radne snage znači sporiji rast i veći pritisak na socijalne fondove“, ističe jedan od vodećih svetskih analitičara, profesor sa Univerziteta u Stenfordu.

Zanimljivo je da su se nekadašnji strahovi od prenaseljenosti sada preokrenuli u bojazan od depopulacije. Dok su šezdesetih godina prošlog veka naučnici upozoravali da će ljudi „pojesti planetu“, današnji stručnjaci tvrde da će nedostatak ljudi predstavljati jednako veliki izazov.

Pitanje koje se nameće jeste: kako će se globalna ekonomija prilagoditi svetu u kojem će biti više starijih nego mladih, i u kojem će radna snaga postajati sve skuplja i ređa.

(Telegraf Biznis)