Najveći ekonomski događaji koji nam prete u narednih 10 godina
Jesmo li spremni za novu krizu?
Svet se kreće ka oluji finansijskih, političkih, socio-ekonomskih i ekoloških rizika, a posebno se izdvaja 10 ekonomskih činjenica koje ukazuju na probleme od kojih ne možemo da pobegnemo.
Prvo će se svet suočiti sa dugovima i neplaćanjima. Odgovor političara povući će veliko povećanje fiskalnog deficita država, od 10% BDP-a ili više.
Još gore, gubitak prihoda mnogih domaćinstava i firmi znači da će nivoi duga privatnog sektora takođe postati neodrživi, što potencijalno može dovesti do masovnih otkaza i bankrota. Zajedno sa visokim nivoima javnog duga, sve je to znak težeg oporavka.
Preti nam i demografska bomba u naprednim ekonomijama. Kriza COVID-19 pokazala je koliko je važno da se kolač javne potrošnje dodeli i zdravstvenim sistemima. Ipak, s obzirom da većina razvijenih zemalja ima staračka društva, finansiranje takvih troškova u budućnosti će povećati dugove.
Pored duboke recesije, kriza stvara i veliki pad vrednosti robe (neiskorišćenih mašina i kapaciteta) i tržišta rada (masovna nezaposlenost), kao i kolaps cena roba poput nafte i industrijskih metala. To čini deflaciju duga verovatnom, povećavajući rizik od nesolventnosti.
Vlade će morati da paze na fiskalni deficit kako bi izbegle depresiju i deflaciju. Pretpostavlja se da će milioni ljudi izgubiti posao ili raditi i manje zarađivati, jaz u prihodu i bogatstvu će se još više proširiti. Da bi se zaštitile od budućih šokova u lancu snabdevanja, kompanije će preusmeriti proizvodnju iz jeftinih regiona na domaća tržišta. Ali umesto da pomogne domaćim radnicima, ovaj trend će ubrzati tempo automatizacije, vršeći pritisak na plate i dalje podgrevajući plamen populizma, nacionalizma i ksenofobije.
Post-pandemski svet biće obeležen strožim ograničenjima na kretanje robe, usluga, kapitala, radne snage, tehnologije, podataka i informacija. To se već događa u farmaceutskom, medicinskom i prehrambenom sektoru, gde vlade nameću izvozna ograničenja i druge protekcionističke mere kao odgovor na krizu.
Pojedini lideri će to iskoristiti jer je istorija pokazala da često imaju koristi od ekonomske slabosti, masovne nezaposlenosti i rastuće nejednakosti...
(Telegraf Biznis)