Ko je zapravo Pavel Durov? Nova knjiga otkriva kako razmišlja čovek iza Telegrama

O Pavelu Durovu se godinama govori u ekstremima. Za jedne je simbol digitalne slobode, za druge opasan libertarijanac bez ikakvih kočnica. Osnivač Telegrama, aplikacije sa više od milijardu korisnika, svesno je gradio imidž čoveka koji stoji iznad sistema, van država, van institucija i van klasičnih pravila.

Ipak, iza tog pažljivo negovanog mita ostalo je mnogo praznina. Upravo njih pokušava da popuni nova biografija pod nazivom The Populist, koju potpisuje nezavisni ruski pisac Nikolaj Kononov. Knjiga je rezultat čak 14 godina istraživanja, razgovora sa samim Durovom, njegovim saradnicima, rivalima i kritičarima, sa ciljem da se razume šta zaista pokreće jednog od najuticajnijih ljudi savremenog interneta.

Teme za vas

Pavel Durov je rođen u Rusiji, gde je prvo osnovao VKontakte, lokalnu verziju Facebook-a, da bi nakon sukoba sa vlastima napustio zemlju i kasnije osnovao Telegram. Tokom tog puta izgradio je bogatstvo vredno više milijardi dolara i reputaciju čoveka koji se ne povinuje ni Moskvi ni Zapadu.

Digitalni populista koji govori direktno masama

Kononov u knjizi iznosi tezu da je Durov jedan od prvih digitalnih populista. Ne u klasičnom političkom smislu, već kroz način na koji koristi tehnologiju da se direktno obraća milionima ljudi, zaobilazeći medije, institucije i posrednike. I VKontakte i Telegram su u pojedinim trenucima slali poruke direktno svim korisnicima, čak i onima koji to nisu tražili, čime je Durov lično komunicirao svoju viziju sveta.

Autor opisuje Durova kao čoveka koji sebe vidi kao vizionara i koji insistira da njegova poruka bude saslušana. Ta strategija je pomogla da Telegram postane sinonim za gotovo apsolutnu slobodu govora, ali je istovremeno pretvorila platformu u prostor gde se, pored disidenata, nalaze i ekstremisti, prevaranti i ratni propagandisti.

Paradoks koji Kononov ističe jeste da Durovljev javni imidž slobodnjaka ne odgovara njegovom načinu upravljanja kompanijom. Unutar Telegrama, tvrdi autor, moć je koncentrisana u rukama jednog čoveka. Sve ključne odluke, od proizvoda do komunikacije sa javnošću, donosi lično Durov.

Susreti sa Putinom, bekstvo iz Rusije i sudar sa Zapadom

Jedan od najzanimljivijih delova knjige prvi put detaljno opisuje susret Durova sa Vladimirom Putinom 2013. godine. Prema Kononovu, razgovor je bio jednostran. Ruski predsednik je kritikovao sadržaj na VKontakte-u i praktično mu sugerisao da napusti zemlju. Ubrzo nakon toga, Durov prodaje svoj udeo u kompaniji, napušta Rusiju i kasnije se nastanjuje u Dubaiju, gde razvija Telegram.

Ipak, autor tvrdi da najdublji trag na Durova u poslednjim godinama nije ostavila Rusija, već Francuska. Durov, koji ima i francusko državljanstvo, priveden je i zadržan tri dana u avgustu prošle godine u okviru istrage o kriminalnim aktivnostima povezanim sa Telegramom, uključujući distribuciju ilegalnog sadržaja, trgovinu drogom i finansijske prevare.

Boravak u pritvoru, sa stalno upaljenim svetlom i malo sna, bio je šok za čoveka koji je godinama verovao da je izvan domašaja države. Nakon tog iskustva, Kononov primećuje da je Durovljeva retorika prema Evropi postala znatno oštrija i sve sklonija teorijama zavere.

Genije, kontroverze i teorije zavere

Kononov ne negira da je Durov izuzetno inteligentan i tehnički nadaren, ali ističe da je istovremeno sklon konspirativnom razmišljanju. Autor navodi i da je Durov vremenom postao sličan novoj generaciji tehnoloških mogula, poput Ilona Maska ili Pitera Tila, koji kombinuju tehnološku moć sa snažnim ličnim mitom i dubokim nepoverenjem prema državama.

U knjizi se razmatraju i stalne sumnje da je Durov povezan sa ruskim bezbednosnim službama. Kononov, međutim, tvrdi da tokom višegodišnjeg istraživanja nije pronašao nikakve dokaze da Telegram služi kao produžena ruka ruske države ili FSB-a.

Na kraju, autor zaključuje da je Durov naučio da pravi kompromise onda kada mu to koristi, bilo sa ruskim ili zapadnim vlastima, kako bi Telegram nastavio da funkcioniše. Njihov lični odnos se završio onog trenutka kada je Kononov otvoreno pitao da li postoji kontradikcija između centralizovane strukture Telegrama i Durovljeve opsesije slobodom govora. Nakon tog pitanja, Durov je prekinuo komunikaciju.

(Telegraf Biznis)