Sloveniji fali radna snaga, trenutno najviše ima radnika iz Srbije, čak 11.000
Sloveniji nedostaje radna snaga da bi održala visoke stope ekonomskog rasta
Ključni problem slovenačke privrede je što Sloveniji nedostaje radne snage da bi održala visoke stope ekonomskog rasta kao poslednjih godina, istakao je ministar privrede Zdravko Počivalšek u razgovoru s čelnicima nekoliko kompanija u stranom vlasništvu.
Prema podacima državne statističke kancelarije, krajem prošle godine u Sloveniji je bilo 885.700 radno aktivnih osoba, među kojima i 87.700 stranaca, što znači da je gotovo svaki 10. zaposleni stranac.
Teme za vas
Hrvati voze automobile starije i više od decenije. Nažalost, to ima svoj danak
Efekti egzodusa medicinskih radnika: Zatvaraju odeljenja jedno po jedno, nema sestara
Najviše ih iz Bosne i Hercegovine (42.000), a zatim iz Srbije (oko 11.000).
Slede radnici iz Hrvatske, ali je razlika što Hrvatima za zapošljavanje u Sloveniji više ne trebaju radne dozvole s obzirom na članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji.
Oko 7.100 zaposlenih u Sloveniji je s Kosova, a oko 6.000 iz Makedonije.
Zapošljavanje iz trećih država od 2015. godine olakšava pravilo po kome oni dozvolu za rad i boravak mogu dobiti u opštinama, diplomatskim predstavništvima u inostranstvu ili preko agencija za zapošljavanje pa je porast zaposlenih stranaca zadnjih godina vrlo veliki.
Počivalšek je rekao da se interes stranih investitora za otvaranje novih radnih mesta u Sloveniji znatno povećao jer se građevinske i druge dozvole dobijaju mnogo jednostavnije nego pre, ali da je i dalje za Sloveniju veliki problem nedostatak radne snage.
Zato je glavna briga sadašnje vlade kako da osigura dovoljan broj radnika na tržištu rada, ali i da se ostane konkurentan kada se radi o platama zaposlenih, istakao je ministar u razgovoru s predstavnicima stranih investitora u Dekanima kod Kopra.
Pitanje dodatne radne snage, po oceni Počivalšeka, moglo bi se rešiti stimulativnim merama na području plata, uključivanjem više mladih na tržište rada, dodatnim radom penzionera i privlačenjem nezaposlenih s biroa , ali i uvozom radne snage iz drugih zemalja, pa i trećih država izvan EU-a, čega se ne treba bojati.
(Telegraf biznis / Tanjug)