Albanija se žali: Izgubili smo rat, Srbija je pobedila

Albanija se jeste popravila, ali samo u odnosu na samu sebe, komšijske zemlje su daleko bolje, pišu albanski mediji

Srbija je uspešno emitovala emisiju desetogodišnjih obveznica, vrednu milijardu evra po 1, 6 odsto kamate, podsećaju albanski mediji.

Usled emisije evroobveznica nije došlo do povećanja javnog duga Srbije već je on ostao na istom nivou kao ranije. Srbija je, samo skupe kredite zamenila jefitnijim i tako uštedela novac koji bi plaćala za skupe kamate ili ukoliko bi se zadužila samo na domaćem tržištu.

Prema podacima aukcije, nisku kamatnu stopu je diktirala je velika potražnja investitora za kupovinom srpskog duga, pa je ponuđeno 6 milijardi evra u odnou na jednu milijardu koju je Srbija tražila. Ova balkanska zemlja, pišu, imala je manje povoljnije makroekonomsko okruženje od Albanije posle krize 2008. godine, sa lošim nivoom duga i kreditima na najvišim nivoima u regionu.

Međutim, dok su reforme koje je sprovela Srbija ublažile makro okruženje, ostale zemlje u regionu nisu pratile istu putanju, posebno Albanija. Albanija je jesenas izdala sedmogodišnju euroobveznicu vrednu 500 miliona evra, uz kamatnu stopu od 3,55 odsto.

Srbija je 2014. godine imala najviši nivo javnog duga u regionu sa 70,4 procenata BDP-a. Albanija je tada zauzimala drugo mesto sa 70,1 odsto, kao rezultat prekvalifikacije skrivenih računa u vrednosti od oko 500 miliona evra. Međutim, Srbija sada ide ka najnižim regionalnim nivoima javnog duga, dok albanski dug rizikuje da ostane na istom nivou ako vlada uključi ove dugove u neizmirene obaveze i one prema ugovorima o koncesijama.

Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da albanska vlada ima preko 20 miliona evra zaostalih dugova u bilansu 2019. godine, pošto su ugovori o koncesijama potpisani i naplativi u narednih 10 godina sa čak 18 procenata BDP-a, pišu mediji u Tirani.

Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, dug Srbije je smanjen za 16 odsto od 2014. do 2018. godine, dostigavši 53,8 procenata BDP-a, dok je dug Albanije smanjen za samo 3 procentna poena u poslednje četiri godine, na 67,1 odsto. Tokom ovog perioda, Srbija je primenila jaku fiskalnu disciplinu tako što je smanjila deficit i stanje duga u novembru, a privreda je porasla za 3 odsto. Ekonomski rast i budžetski suficit bili su glavni pokazatelji smanjenja duga, osim reformi koje su preduzete za smanjenje troškova domaćeg duga.

Ova transakcija, koja je održana 19. juna, predstavlja prvu emisiju državnih hartija od vrednosti u evrima na međunarodnom tržištu kapitala, a sredstva će biti iskorišćena za finansiranje obveznica vredne 1,1 milijardu dolara koje su ranije izdate, pozivaju se albanksi mediji na podatke našef ministarstva finansija. Na ovaj način Srbija je uštedela više od 3,8 milijardi dinara (32 miliona evra) u plaćanjima kamata na prethodno pozajmljene obveznice u dolarima u 2011. i 2013. godini, sa rokom dospeća 2020. i 2021. godine.

Oko 300 investitora iz celog sveta pokazalo je interesovanje za srpsku evroobveznicu. Budžet Srbije bio je u plusu 32,2 milijarde dinara (273 miliona evra) u 2018. godini, a u prva četiri meseca 2019. godine zemlja je imala budžetski suficit od 5,5 milijardi dinara, oko 46,5 miliona evra. Prema zvaničnim podacima u januaru 2019. godine, javni dug Republike Srbije opao je za 2.720 milijardi dinara (23 milijarde evra) u odnosu na kraj decembra 2018. godine, a javni dug krajem januara 2019. godine iznosio 50,6 odsto.

2010. godine, kada je Albanija obežila svoj prvi izlazak na tržišta kapitala, dobila je euroobveznicu od 300 miliona evra sa fiksnom kamatnom stopom od 7,5 odsto i rokom dospeća od pet godina. Iako je danas naizgled visok interes, treba uzeti u obzir da je to bio prvi test Albanije na ovom tržištu sa sveukupnom nepovoljnom situacijom kako je ekonomska kriza nastupala i tržišta kapitala bilo direktno pogođena.

Drugi izlaz Albanije bio je 5. novembra 2015, za još 300 miliona evra. Tada je osigurano nešto novca po kamati od 5,75 posto sa rokom dospeća od pet godina.

Najnoviji izlazak 2018. godine drži najnižu istorijsku kamatu koju je Albanija zaradila na tržištima kapitala.

- Ali mi smo se samo poboljšali u odnosu na nas same, ali susedima je daleko bolje. Tokom prošle godine, makedonskom evroobveznicom se trgovalo na oko 3 odsto, na primer, i sada je Srbija izdala euroobveznicu sa dugoročnijim rokom dospeća za 10 godina, sa samo 1,6 posto kamate - pišu albanski mediji.

(Telegraf Biznis)