Pitanje od bilion evra: Ogroman, ali realan zahtev?

Prema anketi novina Rzeczpospolita, gotovo polovina Poljaka podržava ideju da se od Nemačke zatraže odštete.

Poljska se priprema za obeležavanje osamdesetogodišnjice početka Drugog svetskog rata, a vlada u Varšavi želi s Nemačkom ponovo da razgovara o ratnoj odšteti. Ipak, može li se novčano odrediti patnja jednog naroda?

Kad je brujanje nemačkih bombardera u zoru 1939. probudilo 11-godišnju Zofiju Burchacinsku, mislila je da čuje krave. Ni njena majka nije očekivala da upravo počinje rat, verovala je da je reč o ranije planiranim vežbama.

"Bolje ti je da ustaneš", rekla je majka nešto pre nego što im se srušio krov. Obe su morale bosonoge da pobegnu iz zgrade, još uvek u spavaćicama.

Wielun je bio prvi grad koji je bombardovan u Drugom svetskom ratu. Tada se nalazio samo 21 kilometar od nemačke granice, nije imao vojsku, vazdušnu odbranu ni industriju. Poginulo je nekoliko stotina građana.

Burchacinska se u grad vratila 1945. i više ga nije prepoznala.

"Otac mi je morao pokazati put do škole. Bio je to potpuno drugi grad", rekla je. "Gde su bile kuće, ostale su samo ruševine".

Danas 91-godišnja Burchacinska jedna je od mnogih Poljakinja koje veruju da Nemačka mora isplatiti ratnu odštetu.

Prema anketi novina Rzeczpospolita, gotovo polovina Poljaka podržava ideju da se od Nemačke zatraže reparacije. Gotovo četvrtina njih tomu se protivi.

"Rat koji su započeli Nemci jako je osiromašio zemlju", kazala je Burchacinska. "Velik broj umetničkih dela je ukraden ili uništen", dodala je.

Pitanje ratne odštete ponovno je pokrenuto 2015. kada vlast preuzima stranka Pravo i pravda (PiS).

Parlamentarni odbor koji predvodi njen zastupnik Arkadiusz Mularczyk trenutno procenjuje koliku je štetu Poljska pretrpela u ratu. Nezvanična brojka, temeljena na posleratnom izveštaju prilagođenom inflaciji, trošak procenjuje na više od 880 milijardi dolara.

Nemački istoričari Karl Heinz Roth i Harmut Ruebner, koji će objaviti i knjigu o ratnim odštetama, procenjuju da je rat koji je započela Nemačka u ukupno 21 državi naneo štetu od 7,5 biliona evra.

Čak i ako se od te brojke oduzme gotovo bilion evra koju je Nemačka već isplatila, ova golema brojka dvostruko je veća od nemačkog godišnjeg BDP-a, ističe Roth. Takva svota ne može se tražiti čak ni od ekonomske velesile poput Nemačke.

Roth smatra kako bi dodatni bilion evra, koje bi podelilo 15 država, bio i dalje ogroman, ali realističan zahtev.

Ni kraj rata nije Poljskoj doneo slobodu jer je nemačku okupaciju zamenila sovjetska koja je trajala gotovo pola veka.

Za današnju nemačku vladu pitanje odštete više ne može biti tema rasprave, rekao je nemački ministar spoljnih poslova. Prema izveštaju nemačkog parlamenta, Poljska je propustila priliku da traži odštetu 1953. i 1970. godine. Za gradonačelnika Wieluna, danas udaljenijeg od nemačke granice zbog posleratne promene teritorija, ratna odšteta je od sekundarne važnosti.

"Izgrađujemo dobre odnose s našim partnerskim gradovima u Nemačkoj i želimo da tako ostane", rekao je Pawel Okrasa.

"Ne bismo hteli da se oni zbog odšteta pogoršaju", zaključio je gradonačelnik.

I sama Burchacinska veruje kako se moraju održati dobri poljsko-nemački odnosi.

"Meni je teško oprostiti, no verujem da generacija mojih sinova, unuka i praunuka ne sme imati tu mržnju prema Nemcima jer ona ne vodi nikuda".

(Telegraf Biznis/Poslovni dnevnik)