11 Šveđana koji su promenili vaš život, a da toga niste svesni
Danas je teško zamisliti svet bez video poziva ili međunarodnih poziva koji više ne koštaju čitavo bogatstvo, a verovatno niste znali da je Skype stvorio Šveđanin
Šveđani su invetivni i mnogi njihovi izumi promenili su svet na način koji je teško zamisliti. Neke promene bile su suptilne i promenile su naš život, a da toga nismo svesni. Evo nekih ljudi koji su za to zaslužni.
Niklas Zenstrom
Iako je pre bio uspešan preduzetnik, koji je bavio poslovnim rešenjima, tek kad je sa svojim danskim partnerom Janusom Frisom osnovao Skype, Niklas Zenstrom promenio je naše živote tako što je pozive s računara pretvorio u realnost.
Danas je teško zamisliti svet bez video poziva ili međunarodnih poziva koji više ne koštaju čitavo bogatstvo.
Nils Bohlin
Šveđani vole bezbednost. Veoma. Stoga ne čudi da je Nils Bohlin, dok je radio za Volvo, osmislio sigurnosni pojas s tri uporišne tačke. Ovaj izum je tako revolucionaran da se i dalje smatra jednim od najvažnijih sigurnosnih uređaja na svetu, a danas spasava jedan život na svakih šest minuta.
Hakan Lans
Kada uzmete svoj mobilni telefon kako biste dobili uputsrva za vožnju kroz grad u kom nikad pre niste bili, možete da se zahvalite Hakanu Lansu, čoveku koji je izumeo Global Positioning System (GPS).
Jedan od najvećih švedskih izumitelja razvio je i Automatic Identification System, koji se koristi u morskom saobraćaju i civilnom vazduhoplovstvu.
Alva Mirdal
Sociolog, diplomata i političarka koja je bila pokretnička snaga mnogih društvenih promena, koje su ili potekle iz Švedske ili se tamo ukorenile, kao što su razvoj državne socijalne pomoći, razoružanja, ženskih prava, otkrića u dečijoj psihologiji i osnivanja uglednog Švedskog instiuta za mirovna istraživanja, kojem je bila i prva predsednica.
Dobitnica je Nobelove nagrade za mir 1982. godine, a bila je i prva žena na čelu UNESCO socijalno-zdravstvenog odeljenja.
Bez Alve, mnoge stvari koje se danas uzimaju zdravo za gotovo kao esencijalne za ravnopravno društvo verovatno se ne bi dogodile.
Johan Rihter
Danas verovatno koristimo računare više nego olovku i papir, ali papir je i dalje svuda, a bez Rihterovog izuma proizvodnje papira, kao i kontinuiranog kuvanja, većina papira koji danas koristimo izgledala bi i na dodir bila sasvim drugačija.
Anders Celzijus
Da nije Andresa Celzijusa, veliki deo sveta i dalje bi temperaturu merio pomoću Farenhajta. Celzijus je osmislio Celzijusovu ili centrigradu lestvicu i odjednom je merenje temperature postalo mnogo logičnije.
Erik Valenberg
Tečnost obložena papirom danas se ne čini kao nešto posebno, ali pre nego što je Erik Valenberg izumeo tetrapak (koji je kasnije razvio i proizvodio Ruben Rausing), kamioni za dostavu mleka imali su mnogo više posla.
Gideon Sunbak
Neki vole dugmiće na svojim farmerkama, dok se drugi muče sa patentnim zatvaračem. Ako ste ljubitelj ovih drugih, onda treba da odate počast Gideonu Sunbaku, koji je nezgrapne zatvarače iz 1913. godine pretvorio u moderne uz pomoć zubaca koji se međusobno zaključavaju.
Gustaf de Laval
Volite li kajmak u svom mleku? Ne? Pa, bez prvog centrifugalnog separatora kajmaka i mleka Gustafa de Lavala, ne bismo mogli tako brzo da ih jednostavno razdvojimo. Još bolje, De Laval je izumeo prve uređaje za mužu, što je s vremenom donelo revoluciju u mlečnu industriju.
Petra Vadstrom
Milioni ljudi u zemljama u razvoju nekada su svakodnevno putovali kilometrima kako bi došli do vode. Solvaten je to promenio. Prenosni uređaj koji je izumela omogućava pristup čistoj i toploj vodi domaćinstvima van mreže. Napravljen je od čvrstih materijama, a s obzirom na to da koristi sunce (solvatten znači "sunčeva voda") nisu potrebne baterije, hemikalije ili održavanje, Radi se o inovaciji koja je zaista promenila život mnogih ljudi, a Petra Vadstrom je to omogućila.
Rune Elmkvist
Još 1958. godine Rune Elmkvist je izumeo je prvi implantacioni pejsmejker na svetu, baterijski uređaj koji je prvi put pacijentu ugrađen 1959. godine. Taj prvi implantant je bio toliko uspešan da je muškarac kom je ugrađen Arne Larson živeo do 2001. godine.
(Telegraf Biznis/Index.hr)