Tri stvari koje možemo da prepišemo od zemlje koja ne želi da uvede evro

Danas je Poljska među 10 najvećih ekonomija Evrope, pre svega zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, a ta zemlja zanimljiva je i po tri stvari koje bi mogle da budu recept za uspeh

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Pre otprilike četvrt veka Poljska, kao i ostale istočnoevropske zemlje, prošla je kroz velike društvene i političke promene.

Državno kontrolisanu ekonomiju zamenila je tržišna i Poljska je otada udvostručila realni BDP, od 1992. ima neprekidan rast koji nije prekinut čak ni u poslednjoj globalnoj krizi, kada su i najjače svetske ekonomije potonule u recesiju pa je mnogi danas gledaju kao "novu Nemačku", budućeg pokretača evropske ekonomije.

Ekonomske slobode i gajenje luka ili šta stvarno znači reč "reforma"

Danas, ona se uzima kao knjiški primer brze tranzicije. Sprovedena je brza makroekonomska stabilizacija – smanjenje visokog budžetskog deficita i visoke inflacije, brza liberalizacija spoljne trgovine i privatizacija najvećeg broja državnih preduzeća, kreirane su tržišne institucije a poslovni ambijent popravljen.

Ove reforme mogu se najbolje ilustrovati dostignutim nivoom ekonomskih sloboda. Poljska je, kao i druge zemlje u tranziciji, krenula u reforme sa izuzetno niskog nivoa. Pravosuđe je bilo pod političkom kontrolom, zakoni protiv male privrede, tržišne institucije kao berza nisu ni postojale, a sva preduzeća osim poljoprivrednih gazdinstava i mikro uslužnih delatnosti bile su u državnom vlasništvu.

Jedan zanimljiv opis ovog dešavanja je primer gajenja luka u Poljskoj a taj primer je samo jedan u nizu koji objašnjava kako se stvara bum u privredi:

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Velika Britanija je pred ulazak Poljske u EU 2004. naručila studiju kako bi utvrdila uticaj koji bi ulazak Poljske imao na britansku poljoprivredu. Rezultati su pokazivali da neće imati gotovo nikakvog uticaja, budući da je poljoprivreda u Poljskoj znatno manje produktivna nego u razvijenim zemljama EU, te da glavna konkurencija i dalje dolazi iz zemalja kao što je Holandija, koja ima tehnološki know how dok se u Poljskoj i dalje koriste zastarele tehnike.

Glavni problem sa ovom studijom bio je taj što je posmatrala privredu kao statičku, a ne dinamičku varijablu, a loša pretpostavka je majka svih grešaka.

Autori ove studije su zaboravili na mogućnost da Holanđani mogu da odu u Poljsku i da se dogovore sa lokalnim farmerima o tome da im obezbede seme i ostali materijal, a da zauzvrat otkupe njihovo povrće po dogovorenoj ceni.

Krajnji rezultat: u Velikoj Britaniji se više ne proizvodi luk, već se on uvozi iz Poljske.

Borba protiv odliva mozgova

"Odliv mozgova”, to jest iseljavanje mladih visokoobrazovanih ljudi u potrazi za boljom zaradom i uslovima života, naročito pogađa države koje su na rubu EU i one koje su se nedavno pridružile ovoj zajednici.

Kako bi zadržala visokoobrazovane mlade ljude koji odlaze u druge članice, Poljska je donela odluku da od 1. avgusta ove godine njeni državljani mlađi od 26 godina koji zarađuju manje od 85.528 zlota (20.000 evra), što je mesečna zarada od oko 1.600 evra, više neće morati da plaćaju porez na dohodak.

To znači da je porez na dohodak ukinut za oko dva miliona mladih Poljaka. Obrazlažući zakon u poljskom Sejmu, premijer Mateuš Moravjecki je rekao da je u proteklih 15 godina, otkako se Poljska pridružila EU, 1,7 miliona ljudi napustilo zemlju. Pre nego što je demografski pad opisao kao "enoroman gubitak”, Moravjecki je rekao da to znači da se iselio ceo jedan grad veličine Varšave.

Poljsko "ne" evru i MMF-u

Foto-ilustracija: pixabay.com

Još pre dve godine Varšava je saopštila da će se povući iz aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom u okviru fleksibilne kreditne linije vredne više milijardi dolara.

- Poljska ekonomija je u tako dobroj situaciji da to možemo da uradimo - napisao je tada poljski ministar finansija Mateuš Moravjecki.

Poljska je u tom trenutku imala rekordan budžetski suficit od 1,36 milijardi dolara i ekonomski rast od gotovo četiri odsto.

Da Poljskoj usvajanje evra nije prioritet, konstantno govore tamošnji predstavnici vlasti. U svojoj retorici uvek ističu da prioritet vlade nije usvajanje evra već povećanje zarada građana na nivo zapadnoevropskih zemalja.

Za to će im, prema sopstvenim analizama trebati desetak godina.

Poljaci se kunu u svoju valutu zlot, koja, kako se često ističe, "osigurava prosperitet ljudi", a sumnjaju i da će, čim usvoje evro, drastično skočiti troškovi života i cene osnovnih namirnica.

Ekonomska saradnja Srbije i Poljske na uzlaznoj putanji

foto: pixabay.com/HolgersFotografie

Danas se održava poslovni forum Srbija-Poljska u okviru posete poljske privredne delegacije našoj zemlji.

Na forumu je istaknuto da je ekonomska saradnja Srbije i Poljske iz godine u godinu jača, a prostora za dalje unapređenje ima u oblasti ekologije , tradicionalne proizvodnje, prehrambene industrije, u oblasti IT, biotehnologiji.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović rekao je da je za prvih devet meseci ove godine spoljno- trgovinska razmena u robi iznosila oko milijardu evra.

On je dodao da su iskustva Poljske od velikog značaja za Srbiju, naročito što se tiče prilagođavanja, kako bi bila što konkurentnija, i što se tiče korišćenja evropskih fondova i instrumenata EU koji će biti pred nama u narednom periodu.

Predsednik Privredne komore Poljske Andrej Arendarski rekao je da su mnoge poljske kompanije već godinama prisutne u Srbiji.

Govoreći o oblastima, on je kazao da ima potencijala za jačanje saradnje u oblasti ekologije, tradicionalne proizvodnje, prehrambene industrije, u IT, biotehnologijama.

- Poljska nastoji da bude dobar uzor kada je u pitanju transformacija privrede i Poljska privredna komora i Poljsko- balkanska privredna komora trude se i radiće i dalje na jačanju odnosa - istakao je on.

Prema podacima Republičkog zavoda za statstiku, u periodu od januara do septembra ukupna spoljno trgovinska razmena u robi sa Poljskom iznosila je 949.5 miliona evra.

Ukupan izvoz robe u Poljsku iznosio je 350 miliona evra. Uvezeno je 599.5 miliona evra robe, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila 58, 4 odsto.

Vodeći izvozni proizvodi Srbije u Poljsku 2018. su bili setovi provodnika za paljenje, ostali setovi za vozila...

Prema podacima APR na teritoriji Srbije registrovana su 150 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici državljani Poljske.

Video: Guverner: Zašto da slušamo MMF kada imamo stabilan dinar?

(Telegraf Biznis)