Evropska Komisija: Srbija pogurala privredni rast Zapadnog Balkana

EK je u izveštaju prenela i obrazloženje S&P-a, da se poboljšanje kreditnog rejtinga zasniva "na progznozama snažnog ekonomskog rasta za Srbiju, uprkos posustajanju rasta evrozone

Snažan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije pogurao je rast ekonomije Zapadnog Balkana, koja je bila posustala 2018. godine, ocenila je Evropska komisija u najnovijem izveštaju.

- Srbija, najveća privreda u regionu, zabeležila je najveće ubrzanje godišnjeg rasta BDP-a, sa 2,9 procenata u drugom kvartalu na 4,8 odsto u trećem kvartalu - konstatuje Evropska komisija u novom izveštaju o privrednim kretanjima u zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Takvom ubrzanju rasta srpskog BDP uglavnom je, navodi se, doprinelo snažno povećanje bruto investicije od 17,3 odsto na godišnjem nivou, a rast su nastavile da podržavaju i privatna i javna potrošnja.

Komisija je zadržala projekcije rasta srpske ekonomije za 2020. i 2021. godinu na 3,8 procenata i 3,7 odsto, respektivno, koliko je predviđala i u svojim jesenjim prognozama iz oktrobra prošle godine.

U dokumentu se podseća da je bonitetna agencija Standard & Purs (S&P) podigla kreditni rejting Srbije sa "BB" na "BB +", što je samo jedan stepen ispod investicionog nivoa, zadržavajući pozitivne izglede.

EK je u izveštaju prenela i obrazloženje S&P-a, da se poboljšanje kreditnog rejtinga zasniva "na progznozama snažnog ekonomskog rasta za Srbiju, uprkos posustajanju rasta evrozone, i na projektovanom obuzdavanju javnog duga zahvaljujući kontinuiranoj fiskalnoj disciplini i povoljnom monetarnom ambijentu".

Pozitivni izgledi kreditnog rejtinga Srbije, dodaje se, zasnivaju se na i čvrstim izgledima daljeg snažnog priliva direktnih stranih investicija, koji može dodatno da ojača izvoznu bazu Srbije i otpornost ekonomije na spoljne šokove. U Izveštaju EK se precizira da su strane direktne investicije u Srbiji dostigle do novembra prošle godine 3,1 milijardu evra, što je skok od 37,3 odsto međugodišnje, pri čemu one pokrivaju finansiranje deficita tekućeg računa sa 110 odsto.

Komisija ističe takođe da je MMF završio u decembru treću reviziju u okviru Instrumenta koordinacije politike sa Srbijom i da je konstatovao da zemlja nastavlja da beleži solidne ekonomske i fiskalne rezultate, mada ostaje ranjiva na eksterna kretanja, dok su unutrašnji rizici vezani za kašnjenje strukturnih reformi.

U dokumentu, objavljenom na zvaničnoj interent stranici EK, piše još da je budžetski suficit Srbije u trećem kvartalu iznosio 0,9 odsto BDP-a, zahvaljujući snažnim prihodima od poreza na dobit i poreza na dodatu vrednost, kao i doprinosima socijalnog osiguranja.

Dalje se apominje da je Skupština Srbije u novembru usvojila budžet za 2020. godinu, u kojem se, kao i prethodne godine, predviđa deficit budžeta opšte države od 0,5 odsto BDP-a.

Dodaje se takođe da se budžetom za 2020. godinu projektuje snažan rast prihoda koji se koristi za povećanje prosečnih plata za oko 9,0 odsto i penzija za 5,4 procenta, kao i za obezbedenje dodatnih finansijskih sredstava za infrastrukturne projekte i blago smanjenja poreza na rad.

Prema oceni Komisije, nivo javnog duga u regionu Zapadnog Balkana je i dalje visok, a tu ocenu argumentuje podacima da je on u Crnoj Gori prošle godine činio 79 odsto BDP-a, u Albaniji 66,5 odsto, dok je u Srbiji na kraju novembra iznosio 52,4 procenta.

Komisija predviđa da će javni dug Srbije ove godine biti smanjen na 49,9 odsto, a 2021. godine na 48 procenata.

U izveštaju se ukazuje i na pozitivna kretanja na srpskom tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti stanovništva starijeg od 15 godina oborena na 9,5 procenata u trećem kvartalu, ali se dodaje da se smanjila i radna snaga za 1,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, usled pada broja stanovnika i porasta neaktivnog stanovništva.

Prema prognozi Komisije, stopa nezaposlenosti u Srbiji će ove i naredne godine biti dodatno smanjena, i to na 8,9 odsto i na 7,2 procenta, respektivno.

Kada je reč o trgovini Srbije sa svetom, EK procenjuje da će spoljnotrgovinski deficit iznositi 12,5 procenata ove i 12,9 posto iduće godine, dok deficit bilansa tekućih plaćanja vidi na nivou od 5,5 odsto za obe godine. Takođe predviđa da će rast inflacije u 2020. i narednoj godini iznositi po 2,1 procenat.

(Telegraf Biznis/Tanjug)