Dan jednakih plata a nema šta da se slavi: Ruše se kao kula od karata, i žive od stare slave
Najbogatiji čovek sveta, Džef Bezos, ne plaća porez Sjedinjenim Državama, predsednika Donalda Trampa optužuju za skrnavljenje demokratije i rasizam, milioni ljudi trenutno ostaju bez posla usled korona krize, a juče, 31. marta, obeležen je i Dan jednakih plata (Equal Pay Day)
Skoro 50 miliona Amerikanaca bi moglo da ostane bez posla, to su najnovije prognoze.
Teme za vas
Nezapamćen ekonomski šok: Skoro 50 miliona Amerikanaca bi moglo da ostane bez posla
Tramp rekao da je "sve pod kontrolom", pa za mesec i po dana SAD postale epicentar pandemije
U svom izvornom značenju, demokratija predstavlja vladu naroda, ali čini se da aktuelni predsednik Tramp ni u jednom procentu ne priznaje takav oblik političkog upravljanja. Krive ga za mnoštvo društvenih i ekonomskih problema sa kojima se Amerika suočava poslednjih godina, a onda je došla i korona.
Svakako da su SAD već dugo daleko od demokratije, kao i mnogo drugih zemalja koje s ponosom nose epitet "demokratske", a čija ih dela onda demantuju. Ipak, ovaj put pričamo o "obećanoj Americi" i o jazu među platama muškaraca i žena koji postaje sve dublji.
Amerikanke su juče, 31. marta, "proslavljale" Dan jednakih plata (Equal Pay Day). One, počev od 1. januara prošle godine, tek 31. marta ove godine, zarade ono što su njihove muške kolege zaradile krajem decembra 2019. ili neke prethodne godine. Dakle, večito kaskaju.
Ovaj jaz je još dublji sada, kada vlada korona kriza. Kako prenosi Fortune, zaposlene žene su ekonomski posebno pogođene zbog pandemije, jer veliki procenat njih radi u industrijama u kojima su sada masovno deljeni otkazi. Žene čine 70 odsto osoblja u uslužnim delatnostima, kao što su restorani.
Prema podacima iz 2018, one koje rade puno radno vreme - zarade 81,6 centi za svaki dolar koji zaradi muškarac. Dodatno, njihova srednja godišnja primanja su za 9,766 dolara manja od muških.
Fortune naglašava i da su sada naročito žene na prvoj liniji odbrane, u borbi protiv korone, budući da rade kao medicinske sestre, kasirke, prodavačice. U ovim sektorima ih je više nego muškaraca.
Kako izveštava "Institute for Woman's Policy Research" - žene će dostići mušku platu tek 2059. godine. Međutim, nije ni u celoj Americi situacija ista.
Prema istraživanju koje je sproveo "US Census Bureau", prosečni rodni jaz kada je reč o platama, u SAD, u 2018. je iznosio 18,9 odsto. To znači da žena koja radi puno radno vreme - godišnje zaradi 81,1 procenat onoga što zaradi njen muški kolega.
Kalifornija beleži najmanji jaz, on je iznosio 12,2 odsto u 2018. Žene su proseku zarađivale 49,177 dolara, a muškarci 56,023 dolara. Neke zemlje su implementirale zakone koji štite žene od diskriminacije, ali ne u svim pogledima.
U saveznoj državi Vajoming, jaz iznosi čak 30,9 odsto, a Lujzijana je odmah iza - sa jazom od 30,8 odsto. U 30 zemalja SAD, jaz je veći od nacionalnog proseka.
Osim toga, crniknje i Latinoamerikanke suočavaju se sa najdubljim jazom kada je reč o platama, a u poređenju s muškarcima bele rase. Oni godišnje u proseku zarade 55,6 hiljada dolara, azijske žene 53,9 hiljada, bele žene 44,6 hiljada, žene koje pripadaju crnoj rasi - 36,7 hiljada, a Latinoamerikanke - svega 32,1 hiljadu dolara.
Takođe je šokantna činjenica da žene koje imaju decu - ne dobijaju bonuse, dok su muškarci-očevi novčano nagrađeni. Oni nedeljno zarade 1,098 dolara, a žene samo 799 dolara. Još gore, muškarci koji nemaju decu zarađuju više od žena koje su majke. Oni nedeljno uzmu 919 dolara, a žene bez dece - 784 dolara.
Važno je napomenuti i da je rodni jaz, kada govorimo o platama, plići kod mlađih radnika, na primer od 25 godina, nego kod onih koji su na pragu 50. ili su je premašili.
(Telegraf Biznis)