Kako se bore male firme? Deo posla stao, drugi eksplodirao: "Osvanuo je i 24. januar '94, proći će"

Sledeći paket mera države treba da sadrži ciljane mere - pomoć roditeljima prilikom upisa dece, da mogu da se kupe sveske i knjige domaće proizvodnje, đački pribor, zimnica...

Glavu gore, ako niste bili u teškoj situaciji i pre krize, snaći ćete se, neko će vam pomoći. Menjaju se i pravila igre, kaže Aleksandar Čalović, direktor pekare Pons.

Teme za vas

U intervjuu za naš portal kaže da set mera države treba da pomogne ne samo kompanije kao što je njegova, nego i one na najslabijim karikama, da prođu ovo što blaže, i da se onda, naravno prilagode i nastave da rade.

Pekara Pons posluje od 1991. najveći je proizvođač hleba i peciva u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji.  Posluju i u Beogradu sa velikim trgovinskim lancima, ali i hotelima. Imaju 1. 200 kupaca, a prometi im je 12 miliona evra. Najveći su snabdevač hlebom regiona, i najveći industrijski pogon im je u Čačku. Imaju oko 350 radnika koje su uspeli da sačuvaju i pored korone.

- Struktura naše proizvodnje i prodaje imala je tri divizije. Kriza je na njih različito uticala. Hoteli su potpuno prestali da nam naručuju proizvode, u maloprodaji opala prodaja, ali je došlo do značajnog povećanja u pakovanim proizvodima. Automatski sve ljude koji su bili u maloprodaji alocirali smo na rezanje i pakovanje hlebova. Tako smo smanjili broj ljudi koji su na odmoru. U srcu firme sada smo napravili smensku organizaciju, tako da u svakom trenutku imamo dve smene - priča nam Čalović.

• Kako ste ste vi prilagodili poslovanje uslovima krize?

- Reorganizovali smo se ali radimo.

Pre ove krize proizvodili smo 1.000 tona raznog peciva, hleba... Organizovali prodaju u tri divizije, jedna je veleprodaja, lokalni lanci, klasične prodavnice, odatle je dolazilo 60 odsto prihoda. Imamo našu maloprodaju oko 25 odsto prihoda, i imali smo 10 odsto prihoda od hotela, restorana, pumpi.

Mi smo snabdevali sve hotele na Kopaoniku, najveće u Beogradu. Dosta smo bili orijentisani na tu stranu, kada kažete 10 odsto možda neko pomisli da je malo, ali u ciframa, to je bitan deo.

Kriza je sada različito uticala na naše divizije. Restorani su zatvoreni, hoteli i pumpe prestali su da rade. Stala nam je cela jedna divizija. Nestao deo poslovanja. S druge strane, maloprodaja nam je pala isto 50 odsto, zatvorene su škole, ograničeno radno vreme, kretanje... To nam je spustilo ceo promet.

Međutim, treća divizija nam je porasla. Prodaja hleba, pakovanog i rezanog drastično je porasla. Prodaja hleba "sava" je otprilike ostala ista, ali pakovanje reznog, i dugotrajnog je skočila 70 odsto.

Svi kupuju hleb za dva, tri dana. Svi pokušavaju do njega da dođu. Tu sada imamo veći problem sve to iseći i zapakovati.

• Šta se uradili sa vašim radnicima, da li ste morali da otpuštate?

- Nismo nikog otpustili. Mi smo sve ljude koji su ostali bez posla u maloprodaji ili proizvodnji, tamo gde smo morali da zatvaramo, prebacili najviše na pakovanje i rezanje hleba i zamrznutih proizvoda.

Tako smo rasporedili ljude da na najblaži način amortizujemo taj prestanak posla na drugim divizijama.

Nama je alokacija radnioka išla lako, poslovi nisu previše sofisticirani, posle dva dan obuke, mogu da se rade. U drugim delatnostima nije tako lako.

Učinićemo sve da zadržimo radnike jer su nam oni bitni i sada, a naročito posle krize. Očekujemo da će se značajno posao vratiti za 6 meseci, odnosno, nadamo se.

• Kako ocenjujete set mera koje je država usvojila za pomoć privredi. Koliko će vam značiti?

Generalno, mi smo zadovoljni, kao srednje preduzeće dobili smo pomoć države. Mi ćemo je iskoristiti. Nismo otpuštali, nama će ovaj paket mera definitivno značiti, moći ćemo da ga iskoristimo na najbolji način.

Deo koji je namenjen za direktna davanja je dosta dobar.

Naravno, to je uvek pitanje matematike. Mi koji radimo u manjem obimu, nama ovo zaista odgovara. Oni koji su se na nuli više im znači šta će se događati posle. Ako oni predviđaju da će realtivno lako vratiti tržište njima će mere isto odgovarati.

Firme koje nisu bile ranije u problemu pre ovoga, iskorstiće podsticaje. Treba ih iskoristiti, i boriti se. Trema biti optimista. Pravila igre se menjaju, a ovo je prvi paket mera.

• Ipak, šta bi vama kao preduzetniku i vašim kolegama dodatno pomoglo? Na šta bi trebalo posebno ukazati sada kako bi se eventualnou sledećem paketu mera našli vaši predlozi?

- Prvi deo koji se odnosi na odlaganje fiskalnih obaveza i direktnih davanja je dobar i tu dileme nema.

Govori se dosta o davanju 100 evra građanima. Konkretno, potpuno razumem meru, treba da bude kao šok terapija za tražnju.

Mislim da će država posle ovog prvog davanja tog novca, a mi iz domaće privrede mislimo da bi trebalo, dodatno krenuti a ciljanim davanjima, ili vaučerima, ili kako već. Ovo je inicijalna kapisla za ubrzanje i buđenje tražnje.

• Šta bi još trebalo da se nađe u sledećem paketu mera?

- Sledeći paket bi trebalo da sadrži ciljane mere za za ciljane grupe.

Na primer, pomoć roditeljima prilikom upisa dece, da mogu da se kupe sveske i knjige domaće proizvodnje, đački pribor, zimnica...

Verujem da će se takvi programi praviti, iako se većina nas ekonomista ne slaže sa tim, ali eto razumemo meru direktnog davanja kao psihološku stvar.

Generalno, ako tražnja ostane samo tražnja za osnovnim namirnicama, tu nema ekonomije, nema nade ni za koga od nas. Nadam se samo da će ovaj paket mera biti praćen paketima ciljane pomoći ugroženim grupama.

Nismo jedini u kada se radi o ovim merama?

• Nismo jedini u kada se radi o ovim merama?

Da, očekujem taj protekcionizam i kod drugih država.

Očekujem da će takve mere pomoći domaću privredu. Ne mogu da verujem da jedna Grčka ili Hrvatska ne pomaže domaći turizam u ovoj krizi. To je ogroman odliv sredstava i pad BDP-a, njima je to među glavnim delatnostima.

• Šta posle paketa mera? Koji su vaši saveti, i za državu, i za kolege?

- Biće puno izazova, mnogo je ideja i karata, ali biće ne nova podela karata, nego novi špil. Ukoliko se zaustavi ova kriza na procenjenih 3-6 meseci, posledice će se osećati sigurno sledećih 4 godine.

Međutim, sećam se i ranijih kriza, inflacija, pa je svanuo i taj 24. januar 1994. godine. Sve je resetovano i krenulo se dalje. Imali smo i bombardovanje, pa velika kriza 2008. godine... Svaka kriza ostavlja duboke posledice, ali prilagodiljive firme, firme koje prepoznaju mogućnosti i koje su sposobne da se prilagode, opstaće. Neke neće, ali takva je ekonomija.

Treba tražiti svoju šansu, nema razloga za paniku. Mala srednja preduzeća su prilagodljivija, teže je velikim sistemima, ogromni troškovi. S druge strane mi manji uvek možemo brže i kvalitetnije da se prilagodimo. Ali na kraju, oni su nekako uvek u prednosti, i trebalo bi da prepoznaju nas manje.

(Vesna Bjelić)