Bečki institut: Hrvatska će proći najgore od svih zemalja srednje i istočne Evrope

Velika zavisnost od turizma se odrazila fatalno po ovu zemlju, u trenucima zdravstvene i ekonomske krize izazvane virusom Covid-19

Brač, Hrvatska / Foto. Pixabay.com

Hrvatsku u ovoj godini očekuje ogroman pad ekonomske aktivnosti, znatno veći nego što se dosad najavljivalo. Naime, zbog pandemije virusa korona, može se očekivati da će hrvatska privreda u 2020. godini potonuti čak 11 odsto, što je veći pad nego kod ijedne druge zemlje srednje i istočne Evrope.

To su najnovije prognoze uglednog Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koji je ovih dana dao svoju ocenu udara korona krize na privrede u tranziciji, piše Index.hr.

U analizi se dalje ističe kako je pandemija izazvala dosad nezapamćen šok u privredama zemalja u regiji, i kako će njene posledice biti jače od onih iz vremena poslednje recesije.

Najgore će pritom, upozoravaju u Beču, proći upravo Hrvatska, i to zbog prevelike orijentacije na turizam, u kojem se okrene svaka peta kuna. Štaviše, pad hrvatskog BDP-a u ovoj godini bi mogao biti dvostruko veći od proseka na nivou zemalja u tranziciji, koji iznosi 6,1 %.

Bečki institut pesimističniji od MMF-a i od Vlade Hrvatske.

Ranije prognoze MMF-a govorile su o padu hrvatsko bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini, od 9 odsto, dok je Svetska banka prognozirala pad BDP-a od 6,2 %. Nove vladine prognoze govore o smanjenju privredne aktivnosti u Hrvatskoj u ovoj godini, od 9,4 procenata. U Bečkom institutu su, međutim, znatno pesimističniji.

I hrvatski makroekonomisti upozoravaju da Hrvatsku u ovoj godini čeka pad u privredni ponor. Damir Novotni, ekonomski analitičar, kaže da je "ovoj godini realno očekivati pad BDP-a od 9 do 11 odsto". Dalje navodi da će to zavisiti od toga koliki će biti pad prometa u turizmu, ali i u drugim delatnostima.

Nijedna svetska privreda ne može da izdrži karantin koji bi trajao duže od tri meseca / Foto ilustracija: Shutterstock

Osim toga, povratak karantinu na jesen - značio bi još dublju recesiju. Prema računici Željka Lovrinčevića, iz zagrebačkog Ekonomskog instituta, Hrvatsku je svaki dan karantina koštao do stotinu miliona evra.

Takođe, dodaje, "dosadašnje iskustvo pokazuje da gotovo nijedna svetska privreda, pa tako ni hrvatska, ne može da izdrži lockdown koji bi trajao duže od tri meseca".

Inače, osim Hrvatske, koja bi ove godine mogla biti rekorder po smanjenju ekonomske aktivnosti u široj regiji, veliki pad BDP-a u Bečkom institutu prognoziraju i Sloveniji (9,5 odsto), Slovačkoj (9 odsto) i Crnoj Gori (8,5 procenata). Reč je o zemljama koje su, kao i Hrvatska, čvrsto vezane za turizam i promet, ili imaju jak robni izvoz.

S druge strane, najbolje bi trebalo da prođu države koje su najmanje okrenute turizmu ili koje su slabije integrisane u svetsku privredu. Na toj listi su najpre Srbija i Poljska, kojima u Beču ocenjuju pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini od 4 odsto.

Video: Ministar finansija: Bez posla ostalo 7.317 ljudi

(Telegraf Biznis)