Tri meseca su bila dovoljna da promenimo potrošačku svest: Ovih 5 stvari sada radimo po difoltu

Kako plaćate ovih dana: karticom ili kešom?

Tokom pandemije, posebno u onim spornim momentima (mart, april, početak maja), morali smo da se prilagodimo novim pravilima u kupovini, pa smo tako kreirali i nove navike.

Teme za vas

Međutim, i oni koji se nalaze "prekoputa" - prodavci, takođe su bili na ispitu kako se snaći u aktuelnim okolnostima. Sada mnoge stvari radimo nesvesno, a to će se možda nastaviti i u budućnosti. Većina je saglasna da korona nije promenila naše živote samo na "nekoliko meseci", već zauvek.

Ljudi sada više vode računa o higijeni, ne kupuju toliko bez preke potrebe, pažljivo odlaze u tržne centre, manje koriste keš. Ovo je 5 stvari koje kupci 2020. godine rade po difoltu, jer je virus ostavio traga na naše rasuđivanje.

Češće kupujemo onlajn

Mnoge neesencijalne prodavnice prestale su da rade za vreme krize, a bio je izazov ići i u supermarkete, jer smo morali dobro da se "opremimo" i naoružamo strpljenjem. Kupovina "iz fotelje" se odomaćila u celom svetu, doživela je rast od početka godine, a čak su joj poverenje poklonili i mnogi stariji građani kojima je ona, do krize, bila strana.

Nigde bez maski i rukavica

Vrlo je moguće da će zaštitna oprema postati deo naše svakodnevice, jer će ljudi i dalje biti bojažljivi kada krenu na mesta gde su česte gužve, i gde se operiše s novcem, ali i hranom koju kasnije jedemo. Da li ste primetili da sada sve manje ljudi kupuje neupakovan hleb iz prodavnice? Iako deluje primamljivije od klasičnog tosta, i mada bakterije i virusi cirkulišu cele godine (mnogo ih ima na našim rukama), ranije ovakva vrsta zaziranja nije bila česta.

Da li smo navikli na život bez keša?

Dugo se polemiše o tome da li će i kada gotovina da izađe iz opticaja, i čini se da je korona dodatno pogurala tu ideju. Svi znamo da na novčanicama "živi" leglo bakterija, i mada nije dokazano može li se preko novca preneti neka zaraza, ljudi su u proteklom periodu svakako izbegavali da barataju gotovinom. Umesto toga, koristili su kartice i beskontaktno plaćanje, što nas dovodi bliže i digitalizaciji.

Više štedimo, za "crne dane"

Sve je počelo od stvaranja zaliha, dugačkih redova u radnjama i, uglavnom, nepotrebnog gomilanja stvari i osnovnih namirnica. Tenzije su ubrzo splasnule, ali nam je u svesti ostalo urezano to da više čuvamo novac sa strane, jer je korona pokazala koliko je život nepredvidljiv.

I kada je bila Svetska kriza 2008/09, ljudi su bili stegnuti u početku kada je reč o trošenju, ali su posle nekog vremena zaboravili na ekonomski fijasko. Ipak, kako navode stručnjaci, ova kriza je gora od te iz 2008 i vuče svet u dublju recesiju.

Manje idemo u molove, ne probamo odeću

Činjenica je da će kupci neko vreme izbegavati mesta koja okupljaju veliki broj ljudi, a to su upravo tržni centri. Oni su se i među poslednjima otvorili, po završetku vanrednog stanja. Uslovi u kojima sada rade, kako kažu, nisu idealni, jer se pravi dodatna gužva dok se sve ne dezinfikuje i rasporedi.

Kupci postaju nervozni, prodavci takođe, a osim toga - manje su voljni da isprobavaju garderobu. Niko od Italijana, recimo, ne želi da ide u kabinu, iz straha da će dobiti virus preko odeće koju je neko pre probao.

(Telegraf Biznis)