Nijedna zemlja nije toliko zavisna od turizma: "U Hrvatskoj je sada gore nego u ratu"

Ipak, novinar Tomas Roser, kaže da bi to dugoročno moglo biti dobro za naše susede

Austrijski "Prese" i nemački "Rajniše post" objavili su tekst pod naslovom "Hrvatska: Gore nego u ratu", koji se bavi izazovima ovogodišnje turističke sezone u Hrvatskoj.

Teme za vas

"Kriza je, od turizma zavisnu Hrvatsku, udarila punom snagom", navodi autor Tomas Roser, i dodaje da bi dugoročno to moglo biti dobro za Hrvatsku.

Na početku on opisuje praznu Opatiju, uz podsećanje da je ona, uobičajeno, u ovo vreme uvek puna turista.

- Proleće u Opatiji je uvek lepo, ali ove godine je bilo čudno bez gostiju - kaže Radovan Lazić iz hotela Adriatik, koji dodaje da je i tokom rata u hotelu bilo ljudi, bile su tu smeštene izbeglice, ali da za vreme pandemije nije bilo baš nikoga.

"Otkazivanje rezervacija, finansijski pritisak raste, nesigurnost je sve veća - sve to uznemirava ljude", opisuje Lazić atmosferu u hotelijerskoj branši.

Nijedna evropska zemlja nije toliko zavisna od turista kao Hrvatska. Ističe se da je prihod od turizma skoro petina BDP-a.

"Kriza koju je izazvao korona virus stoga je najnoviju članicu EU pogodila kao nijednu drugu: prema procenama Bečkog instituta, Hrvatska će imati pad privrede od 11 odsto", pišu austrijski i nemački listovi.

Hrvatski Jadran će od 15. juna biti zvanično otvoren za turiste, a za jesen se prebacuju kongresna okupljanja koja su bila zakazana za proleće.

U članku se navodi i drugačiji primer iz hrvatske privrede, a to je Varteks, kojem je "nakon duge krize prošle godine novi kapital dao život", a sada se uz odela od tvida šiju i zaštitne maske.

Predsednik uprave, Tomislav Babić, ne gleda pesimistično u budućnost, navodi se u članku. Babić smatra da će se proizvodnja vratiti iz Azije u Evropu.

- Proizvodimo za tržište koje nam je blizu pa tako možemo brzo da reagujemmo na trendove, za razliku od konkurencije koja uvozi svu svoju robu - kaže Babić.

Navodi se da bi Balkan mogao možda imati koristi od prekida lanaca snabdevanja tokom pandemije, jer će sada evropske zemlje hteti da imaju proizvodnju u blizini umesto u Aziji, a na Balkanu ima radne snage, a plate nisu visoke.

"Hrvatskoj je nakon krize 2008. trebalo pola decenije da se vrati privrednom rastu. Ovaj put bi moglo ići brže: već za 2021. se predviđa rast od četiri odsto", navodi se u tekstu i konstatuje da će biti potrebno godinu dana da se nadoknadi ovogodišnji minus.

Zaduženje države će se, kažu, pak popeti na 90 odsto pa postoji mogućnost "da najmlađa članica opet ne uspe da se približi EU proseku, već da završi na podu".

Spominje se i otkazivanje Evropske prestonice kulture u Rijeci, kao još jedan udarac za Hrvatsku.

"Naročiti je problem nezaposlenost, koja se od marta do maja povećala za 32,4 odsto. Trenutni broj od 160 hiljada nezaposlenih mogao bi se udvostručiti do kraja godine", navodi se u tekstu austrijskog i nemačkog lista.

(Telegraf Biznis/Tanjug)