Protesti dodatno ogolili istinu: Petina Afroamerikanaca živi ispod ivice siromaštva

Zbog neposedovanja ili slabo pokrivenog zdravstvenog osiguranja, stopa smrtnosti tokom pandemije veća je kod crnaca nego kod belaca

Protesti koji ne prestaju širom SAD, zbog brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, dodatno su otvorili važno pitanje koje se godinama "prikriva" pod velom demokratije i jednakosti. Rasizam je u Americi prisutan i danas, i to u velikoj meri, na svim poljima života i rada.

Teme za vas

Afroamerikanci generalno imaju lošije radne pozicije i plate, a naročito su ugroženi oni koji žive u Flintu, gradu sa većinskim stanovništvom crne rase. Tamo je, recimo, problem sa zagađenom vodom, punom olova, počeo još 2014. godine, kada su gradske vlasti odlučile da, umesto da vodu dovlače iz udaljenog jezera Huron, vodovodne cevi sprovedu iz reke Flint.

Cela Amerika je, maltene, ćutala o svemu, dok se oko 100.000 stanovnika, pretežno afroameričkog porekla, trovalo pijaćom vodom. Mnogi nisu mogli da napuste grad, jer nisu imali gde da odu i da nađu posao.

Kako piše Blumberg, u gotovo svakom ekonomskom aspektu, crnci su ugroženi u odnosu na druge grupe koje žive u Americi. Na primer, u Mineapolisu gde je Flojd ubijen, medijana zarada je tri puta veća u domaćinstvima belaca, nego domaćinstvima crnaca.

Na nacionalnom nivou, još je gore. Pre četiri godine, medijana je u prosečnoj belačkoj porodici iznosila 171.000 neto dolara godišnje, što je 10 puta više nego u porodicama gde žive Afroamerikanci. Takođe, nezaposlenost i gubitak posla su češća pojava kod ove ugrožene grupe.

Prema nekim podacima, oko 21 odsto Afroamerikanaca živi ispod nivoa siromaštva.

Jaz među platama takođe znači da oni dobijaju manje novca za zdravstveno osiguranje i ostala osiguranja u slučaju katastrofa i nepogoda. O tome najbolje svedoči i nedavna statistika, zabeležena tokom pandemije virusa korona, kada je preminulo duplo više Afroamerikanaca nego belaca.

(Telegraf Biznis)