Koliko struja zapravo "drma" novčanike? Gde je Srbija u odnosu na region, a gde u Evropi

I pored poskupljenja, cena struje u Srbiji svrstava se u socijalnu kategoriju

Još od jesenas izvesno je bilo će cena struje da poskupi, a prema tadašnjim informacijama Telegraf Biznisa, poskupljenje neće biti drastično. Kako je rekao naš sagovornik, u prilog tome ide i činjenica da je procenat pomeranja svake godine sve niži i niži, a da struja u Srbiji ostaje najjeftinija u regionu. Danas je zvanično Agencija za energetiku potvrdila da će električna energija da skoči, i to od 1. februara 2021. godine. 

Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda iznosi, bez poreza i taksi, 7,867 din/kWh i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 3,4 odsto.

I nakon ove korekcije, prve od novembra 2019. godine, cena električne energije u Srbiji i dalje je značajno niža od cena u zemljama regiona i Evrope.

Koliko je to jeftinije?

Srbija je i posle poskupljenja struje iz 2017, pa krajem 2019, ostala država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi. Odnosno, prema računici Ministarstva rudarstva i energetike od poslednjeg poskupljenja, daleko ispod cena u regionu.

Pre poslednjeg poskupljenja, struja kod nas je bila jeftinija 19 odsto nego u Makedoniji, 20 odsto nego u Albaniji, 21 odsto nego u BiH, 31 odsto niža cena nego u Crnoj Gori i 50 odsto nego u Hrvatskoj.

Građani Srbije imali su tada pet puta jeftiniju struju nego što je, recimo, plaćaju u Danskoj i Nemačkoj, odnosno četiri puta u poređenju sa Belgijom.

Prema poslednjim podacima Evrostata, jeftiniju električnu energiju od Srbije ima samo Ukrajina.

U prvoj polovini 2019. godine cena struje u Srbiji je iznosila 7,06 evra za 100 kilovat-sati, a u odnosu na 2014, kada je bila 5,96, porasla je za 1,1 evro.

Najskuplje su električnu energiju u prvih šest meseci prethodne godine plaćala domaćinstva u Nemačkoj, Danskoj i Belgiji - oko 30 evra, a najmanje u Ukrajini - 4,42 evra. Među zemljama EU, čiji je prosek 21,59, najjeftiniju struju imala je Bugarska - 9,97 evra.

Naši susedi 100 kilovat-sati plaćali su različito - u Severnoj Makedoniji 7,83, a u Bosni i Hercegovini evro skuplje. Domaćinstva u Crnoj Gori i Hrvatskoj su izdvajala 11 evra, u Rumuniji tri evra više, a u Sloveniji 16,34 evra.

Udeo taksa i PDV u ceni struje u Srbiji je oko 25 odsto, što nas svrstava na sredinu liste, na 23. mesto. Ovi nameti su najviši u Danskoj, gde čine 63,7 odsto konačne cene, a u Nemačkoj su iznad 50 odsto. Inače, to je najveća poznata cena struje u svetu.

U Srbiji više od 70.000 domaćinstava ima pomoć u iznosu od besplatnih 120 do 250 kilovatsati električne energije mesečno, u zavisnosti od broja članova domaćinstva.

Treba napomenuti da u Srbiji postoje i druge kompanije od kojih se može kupovati struja.

(Telegraf Biznis)